Поповић: Србија ни у ком случају не сме да уђе у НАТО

Наставићемо, додао је, да се супротстављамо чланству Србије у НАТО. Недавно одржани избори су показали да тај курс има подршку код већине српских бирача", навео је Поповић и, позивајући се на резултате последњих истраживања јавног мњења, истакао да више од 65 одсто грађана жели да се Србија додатно приближи Русији, а не ЕУ.

Управо зато је, каже, учешће СНП у владајуцјој коалицији јемство да се односи Србије са ЕУ неће развијати на штету сарадње са Русијом.

"Србија пре свега мора да се брине о својим националним интересима. Зато Србија никада неће увести санкције Русији, без обзира на то какав се притисак на нас буде вршио", казао је Поповић.

Истакао је да ће одлучујући фактор приликом доношења одлуке о НАТО бити воља српског народа.

"Последње истраживање јавног мњења је показало да 90 одсто Срба негативно доживљава могућност чланства Србије у НАТО. Србија ни у ком случају не сме да постане део ове војне алијансе. Наш спољнополитички курс је војна неутралност", рекао је Поповић подсетивши да је српски парламент 2007. донео Резолуцију о војној неутралности.

Поред тога, додао је, након распада СССР, НАТО је изгубио основни циљ свог постојања - а то је равнотежа снага.

Савременом свету је, сматра Поповић, потребна глобална коалиција која ће бити у стању да се заједнички бори против претњи попут тероризма, неконтролисане миграције и промета оружја и дроге. Глобални лидери из Русије, Кине, САД и ЕУ морају, истиче даље Поповић, да учествују у стварању такве коалиције.

Поповић је рекао и да ће његова партија учинити све да у најскорије време воља грађана Србије против приступања НАТО буде правно утемељена на референдуму, те подстио да је СНП још у фебруару ове године започела кампању прикупљања потписа за референдум против НАТО.

"Сигурни смо у то да би се 90 одсто грађана изјаснило против ступања Србије у НАТО", казао је Поповић.

НАТО је био агресор над Србијом

Подсетио је да је НАТО 1999. извршио, како је рекао, агресију на Србију. Више од 10 хиљада наших грађана су жртве те агресије. Процењује се да је причињена материјална штета већа од 100 милијарди долара. Срби нису заборавили ни то да је 1994. и 1995. НАТО бомбардовао Републику Српску, а 1995. логистички подржао акцију "Олуја", највећи етноцид у историји савремене Европе у којем је из Хрватске протерано 300 хиљада Срба.

Упитан каква је перспектива иницијативе СНП о формирању Канцеларије за сарадњу с Русијом и који су њени циљеви, Поповић каже да је то још један корак у развоју односа Србије и Русије, јер је Русија наш приоритетни партнер.

"Без обзира на економску кризу, наши економски односи су сваке године све бољи. Русија активно инвестира у различите секторе српске привреде. Већ дуже време функционише и руско-српски Међувладин комитет за трговину, економију и научно-техничку сарадњу", рекао је.

Сматрамо, додао је, да наши билатерални односи морају прећи на виши, квалитетнији ниво, и да треба да буду постављени на институционалним основама, на исти начин као што је то учињено са Европском унијом.

"Нисмо подржали санкције против наших руских партнера и нећемо то ни у ком случају учинити. Српска народна партија жели да побољша економску ситуацију унутар Србије, а то може постићи помоћу сталног развоја српско-руских односа", навео је Поповић.

Поповић, који за себе каже да је евроскептичан, истиче да је присталица идеје да се српско друштво развија по узору на европско.

"Потребни су нам добри закони, независне институције, слобода медија и слобода говора која постоји у ЕУ. Морамо да подигнемо ниво квалитета живота у Србији. Али, такође сматрам да је све то могуће постићи и без формалног чланства у ЕУ", навео је и додао да Србија мора да иде својим путем и да се придржава свог избалансираног става у спољној политици.

Морамо, каже, такође развијати најбоље односе са нашим суседима.
Упитан када ће руско-српски хуманитарни центар у Нишу добити дипломатски статус и да ли ће тај споразум бити једнак по снази оном који је Србија недавно потписала са НАТО-ом, Поповић каже да се његова партија за то да припадници руског хуманитарног центра у Нишу добију дипломатски статус.

"Они морају имати у најмању руку исте привилегије које на територији Србије користи НАТО", рекао је Поповић.

Говорећи о перспективама снабдевања Србије гасом, Поповић је, између осталог, рекао да је пројекат "Јужни ток" тренутно замрзнут, али да он верује да ће Русија заједно са својим европским партнерима пронаћи начин за поуздану испоруку гаса у земље Европе, као што је нашла у случају "Северног тока", којим се Немачка снабдева гасом.

То би, каже Поповић, читавој Европи омогућило енергетску безбедност и стабилност.