Загреб кочи повраћај имовине и права протераних Срба

Око 50.000 пензионера потражује заостале неисплаћене пензије. Председник Удружења пензионера из Хрватске Јован Каблар истиче да је пуних 40 година радио различите послове у Хрватској – од радника па до директора, заступника, председника општине, потпредседника Владе, председника Привредне коморе Крајине. Напомиње да му Хрватска дугује око 90 пензија.

Србима у Хрватској одузето је 40.000 станова, 800.000 катастарских парцела пољопривредног земљишта. Срушено је више од 10.000 кућа ван подручја ратног деловања.

Председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир подсећа да је обнова кућа стала оног тренутка кад је Хрватска постала чланица ЕУ. Очекујемо да Хрватска почне да поштује стандарде који важе у свим земљама. Треба да се настави обнова кућа, да се врати динарска и девизна штедња и да се призна учешће Срба у приватизацији фирми, каже Будимир.

Председник хрватског Грађанског одбора за људска права сматра да Хрватска као чланица ЕУ мора више пажње да посвети поштовању међународних споразума, а не да користи правне доскочице да их заобиђе.

"Превише времена је прошло па сада не видим да Хрватска показује неке намере да то направи", сматра Зоран Пусић.

Споразум о питањима сукцесије СФРЈ закључен је 2001. у Бечу, а ступио на снагу 2004. Колико међународно право може да помогне да се и примени?

Професор међународног права, академик Тибор Варади мисли да би на сто требало да се стави сувисло и правно оправдано решење.

Наравно, наглашава Варади, решења не зависе од тога шта кажу стручњаци, ту треба и политичка добра воља.

Споразум о питањима сукцесије СФРЈ закључен је 2001. године у Бечу, а ступио на снагу 2004.

Комесар за избеглице и мигранте Владимир Цуцић каже да је поносан што Србија ником није остала дужна но зрно песка. "Очекујем да ће све стране уговорнице које су приступиле Споразуму о сукцесији нешто коначно учинити на реализацији њихових анекса", додаје Цуцић.

Миодраг Линта из Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије каже да је једино решење да српска страна поново покрене иницијативу у међународним организацијама, ЕУ и Савету Европе и ОЕБС-у. "Држава треба да инсистира да се изврши притисак на Загреб да покрене коначно спровођење анекса Г Бечког споразума о сукцесији", напомиње Линта.

Савезној влади је 1996. године предато 70.000 захтева физичких лица и 300 захтева правних лица за заштиту и евидентирање имовине на подручју Хрватске, по незваничним проценама вредне око 30 милијарди долара. Савез Срба из региона покренуо је акцију поновног евидентирања отете и уништене имовине како би показао да две деценије после завршетка рата, стотине хиљада грађана још нису остварили своја људска права.