Чему журба с кандидатуром за председничку функцију?
До председничких избора има још годину дана, али су већ објављене четири кандидатуре - садашњег председника Томисалва Николића, Расима Љајића, Ивице Дачића и Војислава Шешеља. Свако од њих објаснио је своје мотиве, али не и зашто се кандидује годину дана раније. Разлози су, кажу стручњаци, и медијски и политички, а последица је стање сталне изборне кампање. Хоће ли много кандидата значити и неизвеснију изборну трку?
Још нису ни сели у посланичке или министарске столице, а већ претендују на председничку. Ивица Дачић, Расим Љајић, Војислав Шешељ, и садашњи председник Томислав Николић најавили су да ће се кандидовати на наредним председничким изборима 2017. године.
Стална кампања или потреба да се ојача позиција унутар странке - два су мотива којима се тумаче преурањене кандидтуре.
"Да се не би сетили грађани како лоше живе и како расту неједнакости, ми имамо политичких догађаја колико год хоћете. Поготово је ова влада позната по синкопираном политичком простору. Ако нема избора, онда је реконструкција владе", каже професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да неки од кандидата који су пожурили са кандидатуром пре свега желе да истакну себе као политичке личности.
"Пре свега мислим на кандидате чије су кандидатуре потврђене: Ивица Дачић, Војислав Шешељ и Расим Љајић. Николићева кандидатура зависи од подршке Александра Вучића који је најпопуларнија личност у Србији", рекао је Вук Станковић.
Управо би та подршка могла да фаворизује Николића у односу на противкандидате, а по свему судећи - биће их много. Неки од њих, међутим, кажу познаваоци прилика, свесни су да ће њихов резултат послужити да ојачају унутарпартијску позицију или да пруже подршку некоме од кандидата у другом кругу. Свог кандидата још није објавила опозиција.
"Једини начин да видимо кандидата који може да уђе у други круг је да се нађе кандидат иза кога ће стати опозиционе партије, који је између Дачићевог или Николићевог резултата, а који ће у другом кругу из ових или оних разлога, добити подршку и осталих кандидата", сматра професор Стојиљковић.
Дејан Вук Станковић запажа да Борис Тадић сигурно није одустао од таквих амбиција.
"Видимо да се ДС залаже за заједничног нестраначког кандидата, који би требало да да ветар у леђа повратку политичке опције на политичко тржиште", каже Станковић.
Као кандидати опозиције у медијима су се помињали омбудсман Саша Јанковић и председник САНУ Владимир Костић, али нико од њих то није потврдио. Извесно је да ће листић за председничке изборе бити пунији него 2012. године, али то не мора да значи и да ће трка бити неизвеснија.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар