Црногорчевић: Немачка жели Србију у ЕУ

Душан Црногорчевић је у интервјуу франкфуртским Вестима изразио уверење да ће се проблем блокаде Хрватске решити, јер и Србији и Хрватској нису потребни нови проблеми.

Црногорчевић је истакао да је преломни тренутак била 2013. година, када су почели бриселски преговори, када је показана спремност да се Србији помогне да се као највећа земља Западног Балкана стабилизује како би допринела безбедности региона.

Немачка, како је додао, има велики интерес да Србију подржи на њеном европском путу.

Црногорчевић је изразио уверење да ће се проблем блокаде даљег европског пута Србије од стране Хрватске решити јер двема земљама нису потребни нови проблеми.

"Србија је мала земља са осам суседа, а Немачка је велика земља са девет суседа. За стабилност и просперитет сваке земље кључни су добросуседски односи и регионална сарадња. Зато морамо гледати у будућност и наш регион претворити у регион развоја и сарадње, а не регион проблема и сукобљавања", подвукао је Црногорчевић.

Он је рекао да је дошао у Немачку у моменту када су српско-немачки односи већ кренули узлазном путањом, што је велика предност за сваког амбасадора.

"Од самог почетка, сви моји контакти наговештавају даљи позитиван развој сарадње, не само на политичком плану, него и у свим другим областима. Нама је Немачка други партнер у спољнотрговинској размени и појединачно највећи инвеститор, и отуда неспорно најзначајнији партнер у ЕУ. Кад упоредим све земље где сам службовао, ово је за мене највећи изазов имајући у виду свеукупни значај Немачке и обим наших билатералних односа, посебно економских. Берлин је изузетно важан и због снажне подршке преговорима Србије са ЕУ", нагаласио је Црногорчевић.

Према његовим речима, највећи успех ЕУ је проширење до кога је дошло 2004. године и касније.

"Сада око 500 милиона грађана припада ЕУ. Могуће је да ће се због проширења чекати, али сам уверен да ће ЕУ превазићи кризу и изаћи снажнија. За нас је најважније да што пре завршимо обавезе у преговарачком процесу. Имали смо парадокс да избеглице код нас долазе практично из ЕУ да би наставили пут у ЕУ. Србија се у целој тој кризи понашала изузетно одговорно, третирала је избеглице на хуман и достојанствен начин и пружила сваку врсту помоћи", рекао је српски дипломата у Берлину.

Он је нагласио да високо уважава чињеница да је Србија показала спремност, капацитет, широку друштвену подршку и политичку вољу да се максимално ангажује у процесу решавања једне од најозбиљнијих криза које су задесиле Европу после Другог светског рата. Србија се понашала европскије него неке чланице ЕУ, те подвукао да то нису само наше оцене.

"Од ЕУ су све земље чланице само профитирале. Да ли би иједној земљи било боље да је остала сама изван ЕУ? По мојој скромној процени - не. Мислим да би излазак Британаца, ако у јуну гласају за то, за њих био велики економски удар", сматра Црногорчевић.

На констатацију да, када се десила грчка криза, па у Шпанији и Португалу, према оцени многих у ЕУ највише профитира Немачка, каже да се може поставити и питање колико су други профитирали пре кризе.

"Колико су мање развијене чланице примиле финансијске помоћи од уласка у ЕУ и тим средствима унапредили земљу у сваком погледу? Неке новопримљене чланице нису имале развијен административни капацитет да искористе сва расположива средства развојне помоћи", додао је он.

Црногорчевић, упитан шта очекује Србију, објаснио да би Србија као будућа, мање развијена чланица могла да рачуна на значајну финансијску подршку да убрза економски развој.

Међутим, додаје да је за нас битно што ћемо кроз преговоре о чланству извршити неопходне реформе друштва и државе и постати добро уређена европска земља.

Упитан да ли су застоји, као што је била чињеница да Србија није две године имала амбасадора у Берлину уобичајени у дипломатској пракси, рекао да то није уобичајево, али се тако нешто повремено дешавало и другима.

"Сећам се док сам био у Букурешту да САД једно време нису имале амбасадора у Румунији, али се то уопште није одразило на односе две земље. У данашњем свету не треба прецењивати улогу амбасадора и дипломатије јер су се околности промениле, посебно након увођења нових информационих технологија. Шeфови држава и влада данас се знатно чешће састају, посебно у Европи, него раније. Њихови телефонски контакти у неким случајевима нису познати ни амбасадорима", објаснио је Црногорчевић.

Амбасадаор је одбацио тврдње појединих аналитичара да је Србија тако изгубила на политичком и привредном плану.

"Не мислим да је то баш тако. Ако неко жели да инвестира, он ће увек наћи пут да дође до информација и пласира своја средства у области које доносе висок профит", казао је Црногорчевић.

Што се дијаспоре тиче Црногорчевић је казао да су њихова очекивања оправдана да амбасада постане место културних импулса и дешавања, који овде веома недостају.

"Дијаспора се доста променила - данас имамо једну едуковану, младу, паметну, способну дијаспору која на најбољи начин представља све нас. Имамо одличне уметнике, музичаре, стручњаке, па треба да видимо шта они могу, а шта ми можемо да учинимо. Амбасада има лимитирана финансијска средства, али можемо да понудимо простор. То је успешно функционисало кад је овде гостовала знаменита композиторка и академик Исидора Жебељан", закључио је Црногорчевић.