петак, 15.04.2016, 10:05 -> 10:37
Извор: Tанјуг
Крихбаум: Нeмам разумевања за хрватску блокаду Србије
Земље чланице ЕУ треба да се понашају у европском духу и решења траже разговором, а не блокадама, изјавио је немачки демохришћанин Гунтер Крихбаум, који у Бундестагу води Одбор за европске послове, изразивши наду да ће Хрватска попустити у захтевима које поставља Србији.
Крихбаум је у интервјуу за Дојче веле оценио да блокада није добро средство и нагласио да нема разумевања за захтеве из Хрватске јер се "ради о билатералним темама за које очекујемо да се реше у за то предвиђеним модулима и судовима – за то и имамо међународне судове".
"Немам разумевања за то што су блокирана поглавља 23 и 24", истакао је Крихбаум.
Каже да за све постоје механизми за решења, па и онда када државе воде дискусије или свађе, а у таквим случајевима нормално је очекивати да те државе реше проблеме између себе, а не да ЕУ буде злоупотребљена у те сврхе, то јест да сопствено чланство у ЕУ буде залог за спровођење билатералних захтева који постоје дуже време.
"Подсећам да је Хрватска била у сличној ситуацији у односу на Словенију када је споран био проток границе у Пиранском заливу. И тада смо утицали на Словенију да одустане од блокаде", наводи немачки посланик.
Упитан да ли већ постоји притисак на Загреб, Крихбаум каже да постоји одговарајући формат Европског савета у којем ће ово питање свакако бити тематизовано.
"Надам се да ће Хрватска попустити. Тамо би требало да се сете како се њима помогло када су били у сличној ситуацији и да је Хрватска обећала европским партнерима да неће стварати такве блокаде. А то је, видимо, ипак урадила", каже Крихбаум.
Крихбаум истиче да "и Хрватској треба ЕУ и требају јој партнери из ЕУ, и Хрватска ће имати циљеве које жели да оствари, иначе ће брзо увидети да се ни њеним идејама и пројектима неће излазити у сусрет, јер у Европској унији важи правило да се "узима и даје".
Указује и да захтеви Хрватске немају ништа са ЕУ, односно имају само у оној мери да у ЕУ морају да се штите права мањина, али наглашава да нигде није записано да се то мора десити кроз учешће мањина у парламенту.
"У том смислу је самостална одлука Србије како ће на овом пољу поступати", истиче Крихбаум.
"Важно да отворимо поглавља"
На питање да ли у вези са владавином права и људским правима, који се тематизују у поглављима 23 и 24, има примедби из Немачке, он каже да Немачка и жели да се та поглавља отворе како би могла да предузме даље позитивне развоје на пољу правне државе.
"Наравно, у Србији остаје много посла. Ту се ради о ефикасности правосуђа и, уопште, јавне управе, стварању правне сигурности која је важна за немачке и друге стране инвеститоре, али се ради и о борби против корупције. Зато је важно да отворимо ова поглавља", каже он.
Када се ради о слободи штампе, Крихбаум оцењује да Србија сигурно није на нивоу који постоји у Немачкој или другим земљама ЕУ, али констатује да Србија још није чланица ЕУ и да је приступање трајан процес.
Крихбаум указује да се мора препознати проевропски курс којим иде премијер Александар Вучић, што се, како наводи, нажалост не може у тој мери рећи за све високе представнике државе Србије.
"Стога је важно да људи у Србији преузму одговорност јер пут у ЕУ неће бити једноставан и биће пре свега временски обиман. Али Србија жели да иде тим путем као и њен премијер Александар Вучић - за то он наравно има подршку чланица ЕУ, а не само Немачке", поручује Крихбаум.
Немачки посланик каже и да је цео регион Западног Балкана Европској унији веома важан.
"Није тако како сада поручују поједини гласови, наиме да ће се преговарати, а да на крају земља неће бити примљена у ЕУ. Тако се само уноси немир. Наравно да ће приступ бити и ратификован у парламентима", наглашава Крихбаум, уз напомену да је важно да су земље у довољној мери припремљене и да спроводе реформе у сопственом интересу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар