Крихбаум: Нeмам разумевања за хрватску блокаду Србије

Крихбаум је у интервјуу за Дојче веле оценио да блокада није добро средство и нагласио да нема разумевања за захтеве из Хрватске јер се "ради о билатералним темама за које очекујемо да се реше у за то предвиђеним модулима и судовима – за то и имамо међународне судове".

"Немам разумевања за то што су блокирана поглавља 23 и 24", истакао је Крихбаум.

Каже да за све постоје механизми за решења, па и онда када државе воде дискусије или свађе, а у таквим случајевима нормално је очекивати да те државе реше проблеме између себе, а не да ЕУ буде злоупотребљена у те сврхе, то јест да сопствено чланство у ЕУ буде залог за спровођење билатералних захтева који постоје дуже време.

"Подсећам да је Хрватска била у сличној ситуацији у односу на Словенију када је споран био проток границе у Пиранском заливу. И тада смо утицали на Словенију да одустане од блокаде", наводи немачки посланик.

Упитан да ли већ постоји притисак на Загреб, Крихбаум каже да постоји одговарајући формат Европског савета у којем ће ово питање свакако бити тематизовано.

"Надам се да ће Хрватска попустити. Тамо би требало да се сете како се њима помогло када су били у сличној ситуацији и да је Хрватска обећала европским партнерима да неће стварати такве блокаде. А то је, видимо, ипак урадила", каже Крихбаум.

Крихбаум истиче да "и Хрватској треба ЕУ и требају јој партнери из ЕУ, и Хрватска ће имати циљеве које жели да оствари, иначе ће брзо увидети да се ни њеним идејама и пројектима неће излазити у сусрет, јер у Европској унији важи правило да се "узима и даје".

Указује и да захтеви Хрватске немају ништа са ЕУ, односно имају само у оној мери да у ЕУ морају да се штите права мањина, али наглашава да нигде није записано да се то мора десити кроз учешће мањина у парламенту.

"У том смислу је самостална одлука Србије како ће на овом пољу поступати", истиче Крихбаум.

"Важно да отворимо поглавља" 

На питање да ли у вези са владавином права и људским правима, који се тематизују у поглављима 23 и 24, има примедби из Немачке, он каже да Немачка и жели да се та поглавља отворе како би могла да предузме даље позитивне развоје на пољу правне државе.

"Наравно, у Србији остаје много посла. Ту се ради о ефикасности правосуђа и, уопште, јавне управе, стварању правне сигурности која је важна за немачке и друге стране инвеститоре, али се ради и о борби против корупције. Зато је важно да отворимо ова поглавља", каже он.

Када се ради о слободи штампе, Крихбаум оцењује да Србија сигурно није на нивоу који постоји у Немачкој или другим земљама ЕУ, али констатује да Србија још није чланица ЕУ и да је приступање трајан процес.

Крихбаум указује да се мора препознати проевропски курс којим иде премијер Александар Вучић, што се, како наводи, нажалост не може у тој мери рећи за све високе представнике државе Србије.

"Стога је важно да људи у Србији преузму одговорност јер пут у ЕУ неће бити једноставан и биће пре свега временски обиман. Али Србија жели да иде тим путем као и њен премијер Александар Вучић - за то он наравно има подршку чланица ЕУ, а не само Немачке", поручује Крихбаум.

Немачки посланик каже и да је цео регион Западног Балкана Европској унији веома важан.

"Није тако како сада поручују поједини гласови, наиме да ће се преговарати, а да на крају земља неће бити примљена у ЕУ. Тако се само уноси немир. Наравно да ће приступ бити и ратификован у парламентима", наглашава Крихбаум, уз напомену да је важно да су земље у довољној мери припремљене и да спроводе реформе у сопственом интересу.