"Хрватски балвани на српском друму"

"Београд и даље мора да чека на зелено светло како би почео приступне преговоре са ЕУ. На столу су поглавља 23 и 24, која тематизују владавину права и људска права. Док Европска комисија и друге чланице заговарају почетак преговора, Загреб је у петак блокирао разговоре", пише угледни швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг, а преноси Радио Дојче веле.

Хрватска тражи боље услове за хрватску мањину у Србији, промене кривичног закона које се тичу гоњења потенцијалних ратних злочинаца, и бољу сарадњу Србије са Хашким трибуналом, наводи немачки радио.

Из Загреба, пише швајцарски дневник, кажу да не желе да постављају Србији балване на пут већ да јој помогну при испуњавању стандарда.

"Хрватски кочничарски маневар уклапа се у рђаву регионалну традицију" наводи лист подсећајући на спор Грчке и Македоније због имена као и да је сама Хрватска је током приступног процеса била жртва комшијске Словеније.

"Љубљана је изнудама покушала да у своју корист реши гранични конфликт у Јадранском мору, тако што је торпедовала преговоре ЕУ са Хрватском. Очигледно је Загреб из овог конфликта извукао погрешне закључке - упркос упозорењу Европске комисије да се билатерална питања решавају у разговорима две стране, а не тољагом блокаде приступних преговора", пише циришки лист.

Климу између Хрватске и Србије, како се наводи, погоршало и то што је у Загребу за министра културе постављен Златко Хасанбеговић који је "раније показивао симпатије за фашистичку хрватску усташку државу“.

Лист пише да су представници јеврејске заједнице зато недавно отказали учешће на комеморацији у Јасеновцу, који остаје предмет расправе Загреба и Београда.

"Број убијених у Јасеновцу је стара јабука раздора међу хрватским и српским националистима, који у перверзној игри покушавају да надгласају другу страну у томе ко је био већа жртва", наводи швајцарски лист.

О Јасеновцу пише и берлински марксистички лист Јунге велт. Повод је 75 година проглашења НДХ као и спорни документарни филм Јакова Седлара "Јасеновац - истина“ који је приказан у Сплиту.

"Логор смрти за Србе, Роме и Јевреје - како колпортира урадак Јакова Седллара - био је тек радни и концентрациони логор. Осим тога, тврди се да је број жртава износио највише упола од званичне бројке од 80.000", наводи лист.

Лист наводи да је хрватски министар културе Златко Хасанбеговић на крају пројекције рекао да филм расветљава једну табу тему и да је зато примерен и за наставни програм.

"Баш као бивши председник Фрањо Туђман, и данас се изнова високорангирани политичари Републике Хрватске стављају на страну хрватских фашиста и њиховог вође Анте Павелића", пише Јунге велт.