Бриселски кључ за српско-хрватски спор

Услед несугласица Београда и Загреба, лоптица је у дворишту Брисела. А ту су правила јасна - ако је неко питање немогуће решити у комитету, дебата може да се подигне на виши ниво. Извор РТС-а у Бриселу сазнаје да ће о поглављу 23 највероватније одлучивати амбасадори земаља чланица Уније. Тиме се на неки начин појачава притисак да се Хрватска изјасни.

Драган Ђукановић из Центра за спољну политику рекао је да ће ово питање хрватске блокаде српског пута ка ЕУ бити превазиђено управо захваљујући политичкој вољи тих других земаља ЕУ.

У Београду су уверени да ће став 27 земаља и званични Брисел превагнути над замеркама Загреба.

"Сама чињеница да концепт националног савета националних мањина, на који систем националних мањина у Србији функционише, и сама чињеница да се тај модел преузима у другим државама, говори о томе како су права националних мањина у Србији заштићена", каже министар правде Никола Селаковић.

И док министар правде прижељкује да и права Срба у региону буду поштована, представник Срба у Сабору наглашава да Хрватска нема морално право да условљава Србију.

Милорад Пуповац из Српског народног вијећа каже да Хрватска има обавезе у вези са правима мањина.

"То је поменуто у анексу седам и када се не би погоршавао положај мањина, као што се погоршава последњих месеци и година у Републици Хрватској, тако да мислим да је то штета за односе две земље, за европску перспективу целога простора, а на крају и за саму Хрватску", истиче Пуповац.

Уместо узајамне подршке на европском путу, управо су земље региона једна другој често постављале теже услове. Зато садашњи захтев Хрватске, за познаваоце прилика, није изненађење.

"Јесте ово поглавље 23 можда и најосетљивије јер се тиче основних права, па самим тим и онога на чему Хрватска инсистира, а то је статус Хрвата у Србији, али мислим да ће то бити превазиђено и да код отварања неких нових поглавља неће бити овако драстичних условљавања Хрватске, али да ће се неки нови услов свакако појављивати", рекао је Драган Ђукановић из Центра за спољну политику.

Статус Срба у Хрватској, готово 150 километара границе на Дунаву - само су најчешће помињана, али не и једина отворена питања између две земље. Увек постоји и могућност за билатерални договор, за који су, ипак, потребне две стране.