ЕУ не размишља о будућности без Западног Балкана

Обраћајући се учесницима скупа, чији је повод био предстојећа Париска конференција о Западном Балкану, 4. јула министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истакла је да овај регион функционише између два супротстављена политичка простора - прошлости и будућности.

Како је објаснила бројни политички актери, не само у Србији, граде своје политичко деловање на темељима прошлости "што није добро ни за кога у региону".

Јоксимовићева је додала да је актуелна влада, на челу са премијером Александром Вучићем, показала веома одговорну политику која је била спремна да и у непопуларним условима покаже одговорност и посвећеност.

Према њеним речима, сви у влади били су спремни да инвестирају свој лични и политички кредибилитет зарад стабилности и боље будућности целог региона. "Сигурна сам да је таква политика добила заслужено признање у ЕУ у којој је Србија перцепирана као једна од најважнијих карика када је реч о стабилности Западног Балкана", рекла је Јоксимовићева.

Јокисмовићева је нагласила да је веома важно унапређивати односе у региону и бити искрен у тим напорима и активностима.

У том контексту, како је додала, Србија је разговарала са Босном и Херцеговином, како би јој пружила техничко-експертску помоћ на њеном путу евроинтеграција и највила потписивање унапређеног меморандума о сарадњи две земеље.

"Сваки корак у том правцу је важан. Само сарадњом и дијалогом сви заједно можемо да будемо веродостојнији и озбиљнији партнери Европској унији и кандидати за чланство. Влада Србије ће натавити у том правцу и од нас ће увек стизати позитивне поруке", рекла је Јоксимовићева.

Јоксимовићева је поручила да ће Србија сва отворена питања решавати у доброј вери и додала да од конференције у Паризу, 4. јула, очекује да изнедри добре поруке и конкретне резултате.

У паузи скупа, Јоксимовићева је рекла да се за отварање поглавља 23 и 24 чека још одобрење Хрватске.

Министар спољних послова Босне и Херцеговине Игор Црнадак истакао је да је добра ствар што земље региона имају веома јаке напоре на путу ка ЕУ, иако ни њој "не цветају руже".

"Ми шаљемо поруку да, без обзира на све проблеме, ЕУ представља најбољи оквир и начин да све земље у региону које се определе на тај пут на бољи начин реше проблеме својих грађана", рекао је Црнадак.

Према његовим речима, процес европских интеграција омогућиће квалитетнију економску транзицију, али и подизање нивоа безбедности, подсећајући да је на овим просторима скоро свака генерација учествовала у неком рату, а поједине чак и у три рата.

"Ако нам процес интеграција доноси стогодишњи или двестогодишњи мир, чак и да ништа друго не добијемо, само то је већ нешто велико", оценио је Црнадак.

Комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан обратио се учесницима скупа преко снимљене видео-поруке у којој је поручио да је избегличка криза показала да регион Западног Балкана припада Европској унији јер она не може да се реши без учешћа земаља региона.

Према његовим речима позитивни кораци које су оствариле земље у региону не треба да престану, већ да се искористи тај моментум како би још више кренуле напред.

Хан је поручио и да се нада да ће оно што је почело самитом у Берлину, бити успешно настављено и конкретизовано у Паризу ове године.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт истакао је да су Србија и земље региона направиле важан стратешки избор када су као свој пут одредиле Европску унију, истичући да то стратешко опредељење није било никада јасније него што је то данас код актуелне српске владе.

Додао је да је Србија показала значајан нарпедак у билатералним односима током последњих година и запитао се ко би пре неколико година могао да замисли да се оствари толики ниво регионалне сарадње.

Председник Аустријско-француског центра за зближавање у Европи Доминик Давид истакао је да ЕУ не може да рачуна на своју будућност без земаља Западног Балакана, додајући да је први задатак решити функционисање цивилних и политичких друштава, као и питања помирења...

Генерални секретар Аустријско-француског центра за зближавање у Европи Јоханес Кирле истакао је да Аустрија већ годинама прати и подржава снажну интеграцију Западног Балкана и поручио да је та држава дубоко уверена да не постоји алтернатива интеграцији дунавског региона.

"Аустрија је од 1987. до 1995. водила своје преговоре и тада се већ говорило да свако мора да рачуна на сопствене резултате и заслуге", закључио је Кирле.