Николић: Покушавао сам да организујемо посету папе Србији

Томислав Николић, који ће данас у Москви примити награду Међународног фонда јединства православних народа, каже да је онда из медија сазнао да је ипак одлучујуће сачекати став патријарха московског и целе Русије, иако се васељенски патријарх већ срео са римским папом, иако је и у Грчкој папа боравио, иако је био и у Републици Српској.

"Ја сам онда рекао да о томе траба сами да одлучујемо али да је веома битно мишљење московског патријарха и да с њим треба разговарати пре тога. Схватио сам да је СПЦ била изненађена вешћу о сусрету патријарха и папе и да је ту закаснила, могла је да предњачи у том успостављању бољих односа који су нам неопходни зато што кад се мисли на подруме, заиста је у многим земљама, поготову у оним у којим ислам предњачи по броју верника, и хришћани у великој мери православни, у опасности су да изгубе живот где год буду јавно испољавали своју веру", навео је председник, у интервјуу за београдску редакцију Спутњика.

То подсећа, каже Николић, на начин на који су се Римљани обрачунавали с хришћанством и да се то вратило после толико година.

"Дакле, тај сусрет је изванредан потез, тим пре што је папа, потпуно отворено и јасно, и мада то није нико очекивао, рекао да је Владимир Путин данас заштитник хришћанства. Тако нешто рећи, и да то не представља основ за ублажавање неспоразума и гледања на веру, то само може човек који не живи на земљиној кугли", навео је Николић.

Говорећи о награди коју ће данас примити од руског патријарха, Николић каже да је та награда као некаква круна онога што је, како каже, радио на успостављању веза између православних земаља, посебно Русије и бивше Југославије, па Русије и Србије.

"Сврставам се уз људе из Србије који су доста допринели јединству у православљу, уз покојног патријарха Павла, Емира Кустурицу, и драго ми је да сам у том друштву које је раније добило награду. Ове године сам у друштву председника Думе и бугарског патријарха. Осећам се посебно почаствованим, а чини ми се да је то награда за српски народ који је сав у љубави према православљу, према православним државама, православним народима, посебно руском. И који то не крије никада", навео је Николић.

Упитан да ли сусрет патријарха Кирила са римским папом види као коначан почетак помирења или као добар знак, председник Николић каже да не може да утиче на то како ће односи у хришћанству даље да се развијају пошто не проповеда веру, већм како каже, само живи у њој. Додаје да се бави послом који у неку руку, на неки начин, зависи од тога какви су односи у хришћанству.

"Не знам да ли су морали толико да се раздвоје, да поделе народ, да хришћанство мора да трпи ударе хиљаду година, чега нема у другим религијама, или су то могли раније да превазиђу - не знам, али тренутно посматрам ствари овако, веома субјективно, као председник Србије која зависи од става Ватикана кад је реч о такозваној независности Косова и Метохије", рекао је Николић.

Председник сматра, наиме, да је јединство хришћана данас веома потребно јер су они, неки мање, неки више - угрожени.

"Очигледно је да ми морамо да сарађујемо много више, много интензивније да не дође до ситуације да у подрумима поново исповедамо хришћанство. То би требало институционално да се организује", навео је председник Србије.