Србија једнострано примењује споразум са ЕУ

"Основни циљ је да се скрати време између примене споразума и стицања статуса кандидата за чланство у ЕУ", рекао је премијер Мирко Цветковић, након што је влада једногласно усвојила одлуку о једностраној примени Прелазног трговинског споразума са ЕУ.

Представници власти у Београду, укључујући премијера Мирка Цветковића најављују  да би се одређене одредбе Прелазног споразума примењивале одмах, док ће део који се односи на царинске стопе бити примењен од почетка следеће године.

Цветковић је нагласио да треба имати у виду да је део тог Споразума ЕУ једнострано већ  применила пре неколико година, истичући да је таква примена Споразума ограничена до 2010. године.

Дупло мање царине 

Једна од новина биће смањење царине за 50 одсто на увоз нових и половних аутомобила.

Примена споразума значиће либерализацију за око 60 одсто индустријских производа који се увозе из Европске уније.

"Србија ће од 2009. године почети са применом Споразума да би ЕУ показала да је спремна и способна да га спроведе у дело", нагласио је потпредседеник владе задужен за европске интеграције Божидар Ђелић.

Што се тиче царине, од 1. јануара 2009. године она ће бити сведена на 22 одсто за увоз робе из ЕУ, а на нове и половне аутомобиле биће снижена са 20 на 10 одсто, рекао је Ђелић. 

Српска привреда заштићена

Према оцени потпредседника Владе Божидара Ђелића, домаћа привреда неће бити угрожена због снижавања царина на велики број увозних производа из ЕУ. Што су осетљивији производи утолико је мањи проценат смањивања царина и на тај начин биће заштићенија наша привреда.

За мермер, индустријску со, угаљ, бродске дизалице и виљушкаре, базне хемијске производе, легуре бакра, телефоне, дијаманте и бисере, царина ће до краја ове године бити смањена на 70 одсто тренутних дажбина, а 2009. године ће се  снизити на 40 одсто основне царине. Узвоз те робе из ЕУ биће потпуно слободан од 2010. године.

Посебна група производа су артикли који ће се у Србији продавати уз царину од 80 одсто садашње, а тек 2012. године предвиђено је да промет те робе из ЕУ постане апсолутно слободан. У том пакету су кућна хемија, боје и премази, нове гуме за возила, керамичко посуђе, производи од стакла, алати, телевизори, железнички и путнички аутомобили, музички апарати и часовници.

Тек за пет година планирано је да се потпуно укине царина на "осетљиве" производе, али већ по ступању Прелазног споразума на снагу, царина на увоз тих производа из ЕУ и из Србије биће снижена на 85 одсто садашње царине.

Уколико је "осетљива" роба пореклом из земаља ЕУ, већ од 1. јануара 2009. године, она ће се у Србији продавати са царином која је за око три одсто нижа од садашње, а на том списку су, између осталог, протектиране гуме, цеви од бакра, производи од хартије, туш каде, санитарије, парфеми и шминка.

Укидање царина 2013.

Иако наша земља већ годинама има јасно утврђене квоте за извоз, српски произвођачи до сада нису искористили повољније услове за извоз у ЕУ, осим квоте за шећер.

Уколико све буде текло по плану са применом Прелазног споразума, од 1. јануара 2013. године, царине на увоз робе из ЕУ биће укинуте и то ће важити за све индустријске производе и већину пољопривредних производа. Изузетак ће бити пшеница, млеко и сир.

Ступање Прелазног трговинског споразума на снагу, који чини око 80 одсто Споразума о стабилизацији и придруживању, како је оценио државни врх Србије, довешће до тога да ће у ЕУ и читавом свету престати сумња у вези са европском будућности Србије, а нашој привреди Унија ће тиме гарантовати тржиште од око пола милијарде људи.

За економисте то значи побољшање кредитног рејтинга Србије, сигурност и стабилност амбијента за улагања, а за стране инвеститоре то ће бити сигнал да ЕУ рачуна на Србију као безбедну земљу за улагање.

Отворена седница Владе 

Почетак седнице Владе, односно разматрање прве две тачке дневног реда, био је отворен за јавност поводом 100 дана рада кабинета.

Цветковић је, пре два дана, као успехе издвојио наставак европских интеграција, "највећи дипломатски успех у борби за Косово" (усвајање српске резолуције у УН), као и борбу против корупције.

Седница Владе поводом 100 дана рада је друга отворена седница. Бивши премијер Војислав Коштуница исто је поступио 30. септембра прошле године када је о стодневном периоду рада отворио седницу за медије.