Фактор плус: Вучићу 58 одсто подршке, против Пајтића 63 одсто

Истраживање агенције Фактор плус, које је данас представљено, показује да СНС има подршку 49,4 одсто политички опредељених грађана, Социјалистичка партија Србије 11,3 одсто, Демократска странка 6,4 одсто, Српска радикална странка шест одсто, коалиција Демократска странка Србије и Двери 5,7 одсто и коалиција Социјалдемократска странка Србије, Либералнодемократска партија и Лига социјалдемократа Војводине пет одсто.

Како је објаснио политички аналитичар Дејан Вук Станковић добар резулат имају ПУПС и покрет "Доста је било", који се крећу око три одсто.

"Покрет 'Доста је било' из месеца у месец иде напред и биће занимљиво видети како ће изгледати такмичење између странака еврореформског блока, попут ДС, СДС-ЛДП-ЛСВ и 'Доста је било', и очекујемо једну врсту 'дербија' на тој еврореформској сцени, али и жестоку политичку утакмицу између СРС и ДСС-Двери", рекао је Станковић.

Према речима директора агенције Фактор плус Владимира Пејића, резултати истраживања, који је на 1.200 испитаника спроведено од 22. фебруара до 1. марта, показује да је на политичкој сцени Србије тренутно прегруписавање снага и да се, иако су резултати слични претходним, тек очекује права борба за гласаче почетком предизборне кампање.

"Чини ми се да у Србији последњих деценија није било кампање у којој није било ниских удараца, тако да и овог пута очекујемо доста негативног, а не само позитивног. Међутим, то неће утицати у већој мери на резултате избора", рекао је Пејић.

На питање новинара има ли шансе за опозицију да направи неки значајнији резултат Пејић је одговорио да не очекује велику промену.

"На почетку приче о изборима, када је опозиција у питању, све је почело с тим да је цела опозиција против Вучића, а бојим се да ће се предизборна прича завршити са причом против својих политичких супарника, који су им много ближи, и биће много више сукоба унутар самих опција, чиме ће борба против Вучића пасти у други план", рекао је Пејић.

На исто питање Станковић сматра да не треба очекивати да све опозиционе листе пређу цензус уколико сценарио буде негативна кампања против Вучића или између самих странака које припадају једној политичкој опцији.

Према његовим речима, ако се буде инсистирало само на негативној кампањи као обрасцу комуникације са бирачким телом и политичком конкуренцијом не треба очекивати да сви који тернутно имају између пети шест одсто пређу цензус.

"Негативна кампања само учвршћује ставове оних који су политички опредељени. Да бисте новог човека довели да гласа морате да нудите нешто позитивно, да му створите уверење да вреди гласати. Опозиција има слабе изгледе ако буде понављала обрасце понашања какву сада имају", сматра Станковић.

Упитао је и какву поруку могу да пошаљу опозициони лидери, констатујући да се "нису нарочито снашли" ни када су били на власти, нити сада када су у опозицији.

Станковић је подсетио да власт, упркос неким веома непопуларним мерама, попут бриселског процеса и оних који прате сугестије ММФ-а, није претрпела санкције.

"Власт са контраверзним одлукама није клизала у погледу своје популарности, а опозиција која је у комфорнијој позицији није напредовала. То говори да лидери који заступају опозицију немају ону врсту политичког кредита који су имали док су били на врхунцу политичке моћи", рекао је Станковић.

Према његовим речима, главни недостатак опозиције је непостојање нових лидера, лоша комуникација са властитим бирачким телом, али и са политичком конкуренцијом.

Благи пораст заинтересованости за изборе 

Истраживање је показало и да је дошло до благог пораста заинтересованости грађана за излазак на изборе у односу на претходни месец, од којих је 72 одсто недвосмислено политички опредељено.

Када је реч о рејтингу личности, изабрани су они који се идентификују са политичком опцијом и најбољи рејтинг има Вучић - 58 одсто подршке и 31 одсто неодобравања, председник Србије Томислав Николић са 26 одсто подршке, али и 45 одсто неодобравања, те Зорана Михајловић - 26 одсто подршке, али и 47 одсто неодобравања.

Највећи проценат неодобравања имају лидери демократа Бојан Пајтић (девет одсто подршке и 63 одсто неодобравања), радикала Војислав Шешељ (15 одсто подршке и 61 одсто неодобравања) и СДС-а Борис Тадић (11 одсто подршке и 48 одсто неодобравања).

На питање да ли нека партија на некој коалиционој листи може да утиче да грађани не гласају за ту листу показало је да 79 одсто грађана неће одустати од свог политичког опредељења, док на питање шта очекују да ће бити фокус предизборне кампање испитаници сматрају да ће бити економске теме и незапосленост.

Питање које се односи на мигрантску популацију, шта грађане највише плаши, највећи број грађана је рекао да од миграната нема страх (50 одсто), да неки од њих могу бити терористи (25 одсто), да се плаше болести (23 одсто), да могу да униште српску културу и традицију (11 одсто).

"Одговори на ово питање потврђују тезу да у Србији немате раширену ксенофобију", закључио је Станковић.