Могу ли војске стати на пут мигрантима?

Поставља се питање да ли је решење мигрантске кризе у постављању војски на границе или у политичком договору.

Избегли од једне војске, на границама могу да затекну другу. Иако Србија још то није коначно одлучила, неке друге земље у окружењу већ су своје границе осигурале и зеленим униформама.

Границе Бугарске, одлуком парламента, чуваће и војска. Мађарска је саопштила да шаље војску на границу са Србијом. На словеначко-хрватској граници такође су распоређени војници, а ову одлуку словеначки премијер правдао је тиме што су Аустрија и Италија већ поставиле војску на границу са Словенијом.

Иако није званична, делује да је одлука о додатном обезбеђивању граница донета на јучерашњем самиту у Бечу. Једна од порука је била да се прилив миграната у Централну Европу мора зауставити.

Владимир Петронијевић из Групе 484 каже да је читава ова ситуација последица непостојања заједничког европског одговора на ову ситуацију и директна последица акционог плана Европске уније и Западног Балкана, са свим проблемима, са озбиљним кршењем људских права, избегфличког права, међународног права, људских права.

Право је војске да чува државне границе. Спорно је, кажу познаваоци прилика - што се у овом случају границе чувају од избеглица, чиме се, најпре, крши њихово право да у земљи у коју уђу затраже азил.

Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права рекао је да је ово класична ситуација у којој се води борба између два интереса - интереса безбености и националних интереса и интереса који штите људска права.

"Дошли смо у ситуацију да свака земља гледа пре свега своје националне интересе, и на тај начин интерси који треба да буду заштићени занемарује обавезе које су државе ратификовале Европску конвенцију о људским правима, ратификовале Конвенцију о статусу избеглица", каже Ковачевић.

Ипак, многе државе се нису обазирале на те конвенције, али ни избеглице на мере тих држава. Искуство Мађарске, која је прва затворила границе и чија се полиција сукобљавала са мигрантима, показало је да су мигранти заобишли тај пут, али да њихов прилив у Европу није заустављен.

Појединачна решења се нису дала резултате, па је питање хоће ли исто бити са војском.

"Одсуство солидарности унутар Европе, и ЕУ доводи до тога да земље Западног Балкана доводи до тога да земље уз Грчку нека врста заштитне зоне, и да се криза прелива на овом терену и то је највећа опасност. Европи је потребна нова политика, а она очиглено нема снаге и политичког јединства да до те политике дође, а када уђете у погрешан воз, онда су вам све границе погрешне", каже Петронијевић.

Све одлуке које су донете до сада, нису зауставиле избеглички талас. Ни кријумчаре. Хоће ли војска на Западном Балкану то успети, док Немачка води политику отворених врата за избеглице?