Усвојен закон о заштити од заразних болести, казне за родитеље које не вакцинишу децу

Родитељи или старатељи који не буду вакцинисали своју децу биће кажњени од 30.000 до 150.000 динара, предвиђено је усвојеним Законом о заштити становништва од заразних болести.

Тај износ платиће и они који у поступку епидемиолошког испитивања не говоре истину и не дају тачне и потпуне податке значајне за откривање извора и начина преношења заразне болести.

Казна је предвиђена и ако се особа не придржава налога доктора медицине када је одређена обавеза превоза санитетским возилом или мера изолације и лечења, као и ако се пре путовања у земљу у којој има колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусних хеморагијских грозница и маларије, као и по повратку из тих земаља, не придржава обавеза прописаних законом.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је у скупштинској расправи да се законом обезбеђује се "висок ниво заштите живота и здравља људи, спречавање и сузбијање заразних болести, као и њихово одстрањивање и искорењивање".

Како је истакао, за боравак деце у предшколским, као и у установама за смештај деце без родитељског старања, неопходна је обавезна имунизација, осим у случају постојања медицинске контраиндикације коју утврђује лекар.

Усвојен је и Закон о јавном здрављу, који, поред осталог, предвиђа оснивање Националног савета за јавно здравље, у циљу унапређивања сарадње свих надлежних органа, организација, носилаца и учесника у систему јавног здравља.

Посалници су изгласали и Закон о јавним предузећима, који предвиђа да се директори бирају на јавном конкурсу и да неће моћи да буду партијски функционери.  

Закон предвиђа да директора јавног предузећа именује Влада Србије, на период од четири године, на основу спроведеног јавног конкурса, а мораће да има завршен најмање четворогодиšњи факултет, најмање пет година радног искуства и најмање три године радног искуства на пословима којим се јавно предузеће бави.

Предвиђено је и да директор јавног предузећа не може бити члан органа политичке странке, односно да му је одређено мировање у обављању функције у органу политичке странке.

Директор јавног предузећа се именује након јавног конкурса, који спроводи комисија од пет чланова, од којих два именује влада, једног одбор Скупштине Србије надлежан за послове привреде, а једног влада за свако појединачно именовање директора.

Директор јавног предузећа неће моћи да има заменика, а мандат директора престаје истеком периода на који је именован, оставком и разрешењем.

Период обављања функције вршиоца дужности директора не може бити дужи од једне године, а иста особа не може бити два пута именована за вршиоца дужности директора.

Посланици су усвојили и измене Закона о контроли предмета од драгоцених метала, које ће омогућити да се у Србији може користити међународни жиг за означавање предмета од драгоцених метала.

Законом ће се обезбедити сваком заинтересованом произвођачу предмета од драгоцених метала у Србији да своје предмете, поред знака произвођача и ознаке финоће, означава и својим знаком који је заштићен у складу са прописима којим се уређују жигови, како би се произвођачу предмета од драгоцених метала олакшао промет предмета од драгоцених метала на страном тржишту.

Скупштина Србије је усвојила и Закон о стицању права својине на земљишту, објектима и водовима Железаре Смедерево.

Увођењем посебних процедура које се предвиђају овим законом решава се вишедеценијски проблем у вези са статусом објеката и земљишта Железаре, што је битан предуслов за даљи опоравак саме Железаре и самим тим успешнију приватизацију.

Решењима из овог закона омогућава се државним органима и институцијама лакше и брже доношење различитих одлука по питањима из њихове надлежности, а у вези са решавањем неуређеног статуса непокретности Железаре.

Посланици су изгласали и измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији којим се садашњи рок за репрограм дуга за предузећа од две године продужава на пет година.

Сви дужници који сада имају активан програм репрограма дуга моћи ће да поднесу захтев за одлагање по новим условима.Законом је предвиђено да камата на порески дуг, буде у износу референтне каматне стопе која је сада 4,25 одсто. Порез ће моћи да се плати предајом ствари, односно компензацијом, али и конверзијом пореских дугова у власнички удео у капиталу пореског дужника.

Предложено је и повећање износа пореског дуга за који фирма или грађанин који улазе у репрограм обавеза неће морати да прибављају никаква средства обезбеђења.

Отпис дугова ће се одобравати пореским дужницима који редовно измирују
дугове и текуће обавезе, тако што се, по истеку 12 месеци редовне исплате, отписује 50 одсто камате. Они који пре времена отплате заостале обавезе моћи ће да рачунају на отпис комплетне камате.

Скупштина је усвојила и измене и допуне Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама.

Разлози за доношење овог закона је потреба регулисања и унапређења појединих одредаба Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, након четири године његове примене, усклађивања са законодавством ЕУ, као и јачања улоге министарства надлежног за послове финансија у процесу одобравања пројеката јавно-приватног партнерства у циљу контроле фискалних ризика које ови пројекти намећу.

Парламент је потврдио и уговор Србије и Кореје о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак.

Потврђен је и уговор Србије и Луксембурга о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину, као и Споразум о ваздушном саобраћају влада Србије и Турске.

Скупштина је потврдила и споразум влада Србије и Казахстана о међународном друмском саобраћају и протокола о изменама и допунама неколико чланова европског споразума од 30. септембра 1957. године о међународном друмском превозу опасне робе, као и споразума влада Србије и Русије о узајамној заштити интелектуалне својине током билатералне војно-техничке сарадње.

На укупно 14 законских предлога поднето је више од 500 амандмана, о којима се расправљало 13 сати.