Србија и НАТО – ништа ново

Ратификацијом споразума са НАТО-ом сада се испуњавају услови за бољу логистику и смањење трошкова у тим операцијама. То, поред осталог, пише у образложењу Министарства одбране које је надлежно за примену споразума.

"Србија је дошла до тог највишег нивоа сарадње са НАТО-ом, који не подразумева чланство. Ми нећемо аплицирати за чланство нити је то Влада Србије икада одлучила, неће се мењати одлука парламента која говори о политици војне неутралности", напомиње министар спољних послова Ивица Дачић.

У згради Министарства одбране од 2006. године налази се Канцеларија за везу НАТО-а. У тој канцеларији наглашавају да је реч о уобичајеном споразуму, неопходном и да би се користили поверилачки фондови.

Генерал Чезаре Маринели, шеф војне канцеларије НАТО-а за везу у Србији, напомиње да су поверилачки фондови пројекти у којима државе чланице НАТО-а и Партнерства за мир раде заједно како би помогли земљи партнеру да реши одређени проблем.

"У овом случају помоћи ћемо Србији да унапреди капацитете у Техничко-ремонтном заводу у Крагујевцу како би могла безбедно да уништи вишак од 2.000 тона застареле и опасне муниције. Пројекат је вредан четири милиона долара и помоћи ће грађанима Србије да живе безбедније", истиче Маринели.

До сада је НАТО имао тридесетак поверилачких фондова са земљама партнерима.

"Активирање тог фонда и повлачење средстава није могуће без правног основа који представља овај споразум. Такође, за будуће поверилачке фондове НАТО-а, претежно је то у области уништавања вишкова убојних средстава, што је у нашем интересу да би се спречили било какви будући инциденти", указује Бранимир Филиповић из Сектора за безбедносну политику МСП-а.

Војска Србије има најобимнију сарадњу са Сједињеним Америчким Државама. Амбасадор те земље сматра да споразум Србије са НАТО-ом даје широке могућности за сарадњу.

"Споразум са НАТО-ом за сарадњу је најнормалнија ствар, као и овај споразум који је био ратификован у парламенту – то је најнормалнија ствар, тако да и не разумем велике контроверзе које сам видео у штампи", сматра амерички амбасадор у Србији Кајл Скот.

И у споразуму пише да он не утиче на војну неутралност Србије.

"До 2014. године, па можда и 2015, многи су војну неутралност гледали као основ за сарадњу са Москвом, а против НАТО-а. Мислим да се сада то балансира и да ће војна неутралност остати још неко време као политика, али да ће бити све више војнотехничке сарадње са НАТО-ом, која је неопходна, јер је наша војска структурирана од 2000. године по НАТО правилима, а наравно да ће остати војнотехничка сарадња која је већ уговорена у сто пројеката са Москвом", истиче Душан Јањић из Форума за етничке односе.

Коментаришући споразум Србије и НАТО-а, Москва истиче приврженост Србије војној неутралности, али сматра и да Северноатлантска алијанса покушава да што више земаља увуче у орбиту свог геополитичког утицаја.