Европски парламент у среду о резолуцији о Косову

У предложеној резолуцији наводи се такође да би признавање Косова од стране пет земаља ЕУ које га још нису признале помогло јачању стабилности у региону, олакшало нормализацију односа Србије и Косова и ојачало кредибилитет ЕУ у спољној политици.

ЕП у резолуцији изражава забринутост због недовољног напретка у расветљавању судбине великог броја несталих, током ратног периода и позива на "пуну међудржавну сарадњу у тој области имајући на уму да је утврђивање истине о несталима кључно за узајамно помирење".

У нацрту резолуције о којој ће посланици гласати у четвртак поздравља се потписивање споразума о придруживању Косова с Европском унијом као моћан подстрек спровођењу реформи.

Поново се, међутим, наглашава забринутост због "изостанка било каквог напретка у борби против корупције на високој равни и организованог криминала, као и непостојања резултата у истрагама и пресудама".

Од власти у Приштини тражи се "свеобухватан и стратегијски приступ сузбијању општераспрострањене корупције која је и даље битна препрека на путу Косова ка демократском, социјалном и економском развоју".

Такође је затражено да опозиција и власти решавају проблем дијалогом и осуђена је свака врста насиља, "укључујући коришћење сузавца и јаја у парламенту".

Наводи се да је "известан напредак учињен у правосуђу усвајањем важних закона", мада се замера што нема увида у деловање правосуђа и каже да је "могуће да има политичког уплива на судство".

Европски парламент изражава жаљење због одбијања захтева Косова за пријем у Унеско додајући да је разлог томе делом активна опструкција Србије што је у супротности са обавезом да развија добросуседске односе, али делом и непостојање једногласности међу земљама чланицама.

Поздравља се чињеница да је неколико српских верских и културних споменика који су уништени 2004. реновинрано и позивају све стране, укључујући косовске и српске власти, српску заједницу на Косову и СПЦ да пронађу систем за промоцију, заштиту и очување косовског верског и културног наслеђа које треба да буде третирано као заједничко европско наслеђе.

У нацрту резолуције наводи се такође да Косово и Србија треба да пронађу одрживо решење за избеглице у складу са налазима УНХЦР и извештајем специјалног изасланика УН за људска права о интерно расељеним особама.

У предложеном тексту се "истиче значај поштовања осетљивости свих заједница кад је реч о позивима, као у случају генерала (Војске Србије Љубише) Диковића". Кфор се позива да "у сарадњи с косовским властима делује да се избегну потези који би вређали сећања на жртве и штетили дијалогу Београда и Приштине".