Јоксимовић: Очекујем отварање реформских поглавља

Јоксимовић верује да ће поглавља 5 и 20, која су веома значајна за унапређење пословног окружења, спровођење јавних набавки, али и борбу против корупције, бити отворена до краја године, до кад би могла бити отворена и поглавља 25 и 26, која се односе на науку, истраживање, образовање и културу, а која су важна за истраживачку делатност, омладину и студенте.

Министарка у разговору за Танјуг, месец дана по отварању првих поглавља у преговорима са ЕУ, каже да верује да ће Србији у 2016. без великог тактизирања бити омогућено да отвори поглавља за која буде реално спремна, будући да су у претходној години задовољени сви политички предуслови.

Подсећа да су после поглавља 35 и 32, која су отворена у децембру прошле године, следећа на реду политичка поглавља 23 и 24, која се тичу основних права, а очекује да ће у политичком и техничком смислу Србија бити спремна за њихово отварање до краја прве половине године, односно током холандског председавања унијом.

Објашњава да су та два поглавља важна јер се тичу најширег реформског процеса, владавине права, борбе против корупције, мањинских права, реформе правосуђа, борбе против тероризма.

"Отварање тих поглавља ће показати да смо закорачили у реформски процес и напредовали у том сегменту довољно да можемо да их отворимо. Тад ћемо имати јасне и прецизне рокове, мере и активности - од усвајања до имплементације закона", навела је Јоксимовић.

Верује да ће то бити изводљиво, тим пре што је Холандија, као земља председавајућа ЕУ, увек заинтересована за питање владавине праве, слободе изражавања, а на својој агенди шестомесечног председавања посебно је истакла и мигрантску кризу, која је обухваћена поглављем 24.

Иако наводи да је пред Србијом пуно изазова јер се политичке и међународне околности, па и тема Западног Балкана, увек преламају и утичу на процес интеграција, Јоксимовић каже да Србија због тога не би требало да буде мање активна.

"Било би наивно и политички незрело рећи да политика не утиче на европске интеграције. То је процес који је део међународног амбијента, па тако билатерални односи различитих земаља и шири међународни контекст утичу и на наш пут", каже
Јоксимовић, али истиче да држава треба и у таквим околностима да ради у сопственом интересу и смањи евентуалну штету.

Додаје да се заоштравање односа великих сила, сударање њихових интереса, конфликти у свету и мигрантска криза рефлектују и на политику ЕУ о даљем проширењу, али и истиче да Србија, без обзира на те импулсе, мора да покаже да функционише као уређена и ефикасна држава.

Као пример великог изазова са којим се Србија успешно суочила наводи мигрантску кризу.

"Увек морате да се трудите да из неповољних околности пронађете оно што је за вас добро или ако ништа друго, да не правите додатне проблеме себи", каже Јоксимовић.

На питање да ли Србија себи ипак прави додатне проблеме на европском путу блиском сарадњом са Русијом, којој је ЕУ увела санкције, Јоксимовић одговара да нам то сигурно не олакшава будући да је питање високо на агенди изазова, али да Србија по том питању води поштену политику.

Позиција Србије је јасна - земља је на европском путу, али због добрих политичких и економских односа са Русијом не жели да уводи санкције, иако признаје територијални интегритет Украјине, укључујући Крим.

Подсећа да ни сама ЕУ нема апсолутно конзистентну политику по питању односа са Русијом, да привреде појединих земаља трпе због економских санкција и да у том смислу политика Србије није лицемерна.

"Уз све обавезе које будемо спроводили као земља кандидат нема разлога да због односа са Русијом трпимо неку врсту успоравања или ометања процеса, а ми смо свесни да до пуноправног чланства морамо да будемо услаглашени са заједничком европском спољном и безбедносном политиком", каже Јоксимовић.

Истиче да је Србија, међутим, већ почела у доброј мери да усклађује своју политику са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, што је обухваћено
Поглављем 31 и додаје да не верује да ће то бити велики проблем за нашу земљу.

Међутим, као једно од најтежих поглавља по питању техничког аспекта, увођења стандарда, времена, рада, али и новца Јоксимовић види Поглавље 27 - животна средина.

"Ништа нисмо радили годинама и ту смо заиста на почетку целог процеса", каже Јоксимовић.

Наглашава да је у том смислу важно отварање тржишта, будући да ће нови инвеститори и компаније донети и нове технологије које укључују и заштиту животне средине и на тај начин олакшати процес адаптације и припреме за увођење стандарда у тој области.

Захтевно је и Поглавље 11 које се тиче пољопривреде, каже министарка, и наглашава да су преговори са ЕУ у тој области велика шанса за Србију и српске пољопривреднике, али и да је потребно паметно и одговорно преговарати најбоље рокове.

Подсећа да је Србија ове године коначно отворила могућност да добија бесповратна средства за пољопривреду која ће до 2020. године достићи и 175 милиона евра за разне пројекте.

"Неке земље, попут Пољске, Словачке и Мађарске су максимално искористиле та средства из предприступних фондова и у међувремену постале велики произвођачи и извозници. То је шанса за нас и нашу пољопривреду", наглашава Јоксимовић.

Подсећа да Србија сваке године из ИПА фондова има око 200 милиона евра бесповратне помоћи за реформе у различитим областима и да се тај новац за сад добро користи и наглашава да је важно да грађани знају да је ЕУ апсолутно највећи донатор бесповратних средстава.