Стандард: Косову потребан специјални посредник

Према наводима листа Стандард, посредник који би помогао у тражењу решења за политичку кризу, не мора доћи из ЕУ, али се помињу имена попут Мартија Ахтисарија или Карла Билта.

Размишља се и о укључењу Венецијанске комисије у решавање насилне блокаде парламентарног рада на Косову, наводи Стандард.

Бечки дневник пренео је да је за православни Божић дошло до немира, када су Срби покушали да посете цркву у Ђаковици и када су њихов аутобус напали јајима и ледом "радикални косовски Албанци".

Сличне ситуације, подсећа лист, догађају се сваке године на Косову, али је ове године опасност већа од раста етничких тензија, јер је општа политичка ситуација крхка и атмосфера узаврела.

Стандард преноси и да је прошле суботе одржан масовни протест у Приштини против Бриселског споразума.

Подсећа да већ месецима опозиционе странке мобилишу грађане против Споразума и тиме упућују сигнал да се противе присуству Срба на Косову, и оцењује да је поверење у косовске институције значајно нарушено, између осталог и тиме што је Србија недавно блокирала приступ Косова Унеску.

Неповерење, односно одбијање грађана да прихвате Вриселски споразум, посебно у делу који захтева оснивање Заједнице српских општина, како наводи Стандард, долази и од чињенице да је он потписан под окриљем ЕУ, иза затворених врата, те се становници Косова осећају искљученим из процеса и страхују да би споразуми могли довести до "мешања Београда".

Читав бриселски дијалог протиче више лоше него добро, оцењује Стандард, подсећајући да су од 17 договора примењена само четири.

Лист, међутим, наводи да је криза на Косову дубља, јер млади становници због сиромаштва и незапослености не виде никакву перспективу и разочарани су владом, па анкете показују да је тек 20 одсто становништва задовољно радом косовске супштине, док је, према анкети УНДП-а из 2008. позитивну оцену дало 51,4 одсто грађана.

Истовремено, само 13,9 одсто има поверење у судове, па Стандард наводи да све то чини подогно тло за пропаганду, којом опозиционе странке желе да руше владу, наравно, из само једног разлога, да дођу на власт.

Експерти за Косово, као што је Јохана Дајмел из немачког Друштва за југоисточну Европу, констатујући да запад игнорише Самоопределење, сматрају да та странка треба да буде схваћена озбиљно и траже да партије у земљама ЕУ успоставе контакт с њом.

Ово, како примећује Стандард, што међу левичарским популистима има разумних снага, попут градоначелника Приштине Шпенда Ахметија, док је истовремено Самоопределење "једина алтренатива владајућим партијама које се сматрају корумпираним".

Када Самоопределење буде окончало блокаду и насиље то би могло бити део решења, оцењује бечки дневник сматрајући да би то могло наићи на позитивну реакцију ЕУ, која је "недавно одбила визну либерализацију уз образложење да је прошле године пуно азиланата са Косова забележено у земљама ЕУ, иако немају шансе да добију азил".