Ђурић: 2015. била година искушења за Србе на Космету

Марко Ђурић je навео да је извојевано мноштво победа, пре свега спречено је отимање "Трепче" као и улазак Косова у Унеско.

"Једна од победа је постизање договора о принципима за формирање ЗСО са Приштином 25. августа. То је наш резултат уз жесток отпор и опструкцију Приштине у спровођењу дела тих споразума. Нема сумње да, са обзиром на тешко наслеђе, пред нама стоји озбиљна борба да дата реч и потпис буду и спроведени у дело", рекао је Ђурић у интервјуу за Спутњик.

На подсећање Спутњика да једна од најбитнијих тема за Србе на КиМ, Заједница Српских општина, није формирана након што је косовски уставни суд одлучио да је формирање ЗСО у нескладу са косовским уставом, не позивајући се притом на разговоре од 25. августа кад је потписан, Ђурић истиче да Београд не занима мишљење уставног суда у Приштини, са обзиром да није са њима правио споразум, већ са легитимно изабраним представницима Албанаца.

"Као што ни нас нико није питао када су усвајали устав и нико није разматрао међународно право и Устав Србије када је 2008. године нелегално донета одлука о сецесији Косова, коју ми не признајемо и нећемо је признати, тако ми сматрамо да оно што треба да буде примењено јесте политички договор, а не тражење изговора да се они не спроводе", каже Ђурић.

Директор Канцеларије за КиМ је напоменуо да ће јануар бити месец преговора.

"У другој недељи јануара у Београд ће доћи делегација из Европске уније да припреми терен за наставак разговора Београда и Приштине, тачније да заједно сагледамо ситуацију у светлу неспровођења споразума са приштинске стране. Око 18. јануара разговори ће бити обновљени на експертском, техничком нивоу са циљем да откочимо спровођење споразума на које се Приштина обавезала", истакао је Ђурић.

Тај процес би требало да као епилог има састанак премијера Александар Вучића и представника покрајинских институција.

"Наш циљ у тим разговорима је јачање права и стабилност за наше грађане и остваривање њихових имовинских права. Имамо скоро 80.000 људи чије су куће и станови још увек узурпирани. Око 43.000 таквих захтева је предато покрајинским институцијама и они су негативно решени. То мора да буде тема, као што мора да буде и тема друштвене и државне имовине", нагласио је директор Канцеларије за КиМ.

На Косову и Метохији укупна површина је око милион и 84.000 хектара, од тога више од половине је власништво Србије, кроз разна предузећа.

На питање да ли је столица у УН за Приштину једно од питања које ће нам бити наметнуто у наредном периоду и на подсећање да је амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби већ тако нешто наговестио, Ђурић је рекао да није тајна да Србија и Америка на статус Косова гледају различито.

Ђурић је истакао да се наше мишљење не мења јер имамо национални интерес на Косову и Метохији и да се боримо за очување принципа међународног права.

"Србија сматра да и у овом свету какав је данас, глас свих држава, барем у Уједињеним нацијама треба подједнако да вреди. Са обзиром на механизам одлучивања у УН није могуће да нека држава постане пуноправна чланица без сагласности сталних чланица Савета безбедности. Србија може да рачуна на стабилну подршку утицајних држава СБ, пре свега на Руску Федерацију и Народну Републику Кину", закључио је Ђурић.