Милић: Вучићев начин размишљања близак Европи

"Одакле Вучићу та полупротестантска етика и реторика?", пита, на почетку интервјуа, дугогодишњи новинар, уредник и директор бројних медијских кућа Горан Милић.

"Свет је ближи ономе што он говори, него овима који га нападају", констатује Милић у разговору у којем је за Танјуг говорио о томе како види време у којем живимо и изгледе које нам носи будућност.

У том смислу, Милић хвали премијера Србије, којег сматра, како каже, другачијим, управо по радној етици и филозофији коју заговара.

"Овде људи желе реформе, али, да бисмо напредовали морамо да мењамо начин мишљења", уверен је Милић. Сви, каже, само питају хоће ли добити новац од Европске уније, уместо да га сами зараде.

А Европска унија није место одакле треба да се само добија новац, како се то најчеšће види, већ једно боље, образованије и цивилизованије друштво, у којем добијаш подстрек да више радиш и више знаш, објашњава Милић.

Свако би, додаје, морао да схвати да је одговоран за ситуацију у којој се нашао.

Милић наводи податак да су бројни пензионери у Хрватској свој радни стаж добровољно окончали у доби од 50 година, читавих 15 година пре законског рока.

"Око 86 одсто мушких пензионера није имало пуни стаж. Сви су отишли у пензију, а онда је почело са жалбама попут 'они су нама уништили фирме и отерали нас у пензију'... Нико те није терао, ни пиштољем, ни пушком", навео је Милић.

Како је приметио, они уопште не виде да су сами себи направили ту "неправду", већ за то криве друге.

Према његовим речима, "било би фер да се некако поделе људи на оне који су сиромашни и на оне који су сами криви за своје сиромаштво, па те који су криви на одређени начин и казнити".

"Свака држава има новца за оне који заиста не могу, који су немоћни и гладни, али не и за безброј оних који мисле да имају некакво право самим тиме што су рођени, да самим тим имају права на кров над главом, на топлу и хладну воду... Они, нажалост, постају мера према којој се ствари 'пеглају'", рекао је Милић.

У том смислу Милић и хвали премијера и примећује да је његов начин размишљања Европи и свету ближи, него његових опонената...

"У Словенији сада, после десет година у ЕУ, има можда 15.000 до 20.000 људи који размишљају 'европски', у Београду сам видео десетине, у Хрватској стотине, у Босни веома мало, а у Македонији никога таквог. Разговарао сам са многима, младим људима, студентима, и приметио да не постоји та европска комуникација, тај европски начин мишљења. Људи морају да схвате да је примати катастрофа и да ће они који се држе те 'примајуће' филозофије тешко успети", сматра Милић.

На крају године у којој је Србија отворила прва преговарачка поглавља, а Црна Гора добила позив за чланство у НАТО, али и када су се, заједно са осталима у региону, суочиле и са мигрантском и избегличком кризом, овај дугогодишњи новинар истиче да се морамо мењати уколико желимо да нам у 2016. буде боље.

Милић сматра да наš регион, због бројних криза у свету, престаје да буде занимљив светској јавности, али то види као добар моменат, јер, каже, будућим инвеститорима шаље поруку да је регион стабилан и сигуран за улагање.

Ипак, да би тај новац могао да се искористи и да би привреда у државама на простору некадашње Југославије кренула да се развија, потребно је да се више ради.

Глупо је да вам неко даје новац. Да ли син више жели да му тата поклони стан и ауто, а он ће студирати годинама, или да му омогући да оде на скупљи и бољи факултет, који ће дати велике изгледе да уђе у друштво оних који више знају и који сутра више зарађују..? Сваки син би изабрао и ауто и стан. Не факултет. Исто тако и Србија и Хрватска", приметио је Милић.

"Све што нам дају иде у бунар. Све што примимо из дијаспоре, а Србија прима милијарду, две евра, Босна две милијарде, Хрватска прима силне паре, а има и паре од туризма… Све ми то потрошимо и још смо задуженији", истакао је Милић и додао да овде нико неће да практикује принцип "дај човеку рибу и биће сит један дан, научи га да пеца и биће сит читав живот".

Он види, како каже, да људи на овим просторима имају жељу да промене ситуацију у друштву, али констатује да то мора да се мења од малих ногу.

"“Људи још нису схватили да се у борби за напредак треба и замерити. А нико не жели да се замера. То почиње од основне школе", рекао је Милић.

Он објашњава да када "мали Миле" преписује од "малог Јове", а то види "мали Алекса", тај "мали Алекса" у Енглеској то пријави наставници, која преписивача казни и тиме га научи да то није пожељно понашање.

Како додаје, "мали Алекса", који је пријавио преписивање, неће бити награђен, али ни кажњен, већ чак и заштићен од евентуалног понижавања којем би могао да буде изложен.

"Од малих ногу се учи да се не сме варати. У нашем поднебљу, ко вара тај је неки духовит, славан, спретан. Тај је сналажљив. Лопов је сналажљив, кочничар је 'паметан'...", објашњава Милић и додаје да је време да се ствари назову, обрнуто, правим именом.