Вејвода: Отварање преговора са Србијом кључни моменат у јачању ЕУ

Иван Вејвода је, у тексту објављеном на сајту Немачког Маршаловог фонда у САД (ГМФ), навео да ће процес отварања преговора допринети стабилности у Европи.

"И ЕУ и Србија су показале ове недеље да су спремне да се ангажују у процесу који ће, у времену криза и вишеструких изазова, допринети учвршћивању мира, безбедности и стабилности у Европи. Достизање тог циља је вредно хватања у коштац са шкакљивим питањима која ће се појавити на путу", истиче Вејвода.

Како указује, Србија је највећа земља на Западном Балкану те, иако је свих шест земаља у региону важно, напредовање највеће међу њима ка чланству значи да ће се стабилност и безбедност даље учвршћивати и повећати кредибилитет ЕУ као миротворца и инспирације за демократске реформе.

"Даљи процес проширења је од крајње важности, у тренутку када се ЕУ суочава са вишеструким изазовима миграција, изричитости Русије и мукама еврозоне", наглашава Вејвода.

Примећује да је, у поређењу са другим посткомунистичким земљама, Србија морала да одговори на додатне изазове, од којих је први био да се територијално одреди.

Други изазов за Србију је био да испуни своје обавезе према Хашком трибуналу, наводи Вејвода додајући да је то знатно успорило напредовање наше земље ка чланству у ЕУ пошто није било озбиљног напретка док ти услови нису били задовољени, за шта је Србији требало више од 10 година.

Додатни ударац демократији на крхким ногама у Србији, каже Вејвода, задат је убиством премијера Зорана Ђинђића у марту 2003, што је успорило напредовање ка ЕУ, али није и променило тај пут пошто су, предочава, све владе од 2000. на свој начин допринеле том циљу.

"Нема сумње куда Србија жели да иде и где ће на крају завршити", истиче Вејвода и подсећа да анкете годинама показују да је јасна већина јавног мњења наклоњена чланству у ЕУ, имајући у виду њену привлачност као мировног пројекта и економске силе.

Вејвода оцењује и да ЕУ игра главну улогу у процесу нормализације односа између Београда и Приштине, који деле циљеве чланства у Унији.

ЕУ је, објашњава Вејвода, извукла поуке из два искуства која никако не жели да понови, а прво је то што је примила земље које још нису биле спремне за чланство, као што су то биле Румунија и Бугарска 2007, и које нису задовољиле све потребне критеријуме, те је зато тај процес постао строжи него што је био у случају приступања Хрватске.

Друго искуство које је ЕУ имала је то што је примила у чланство земљу са нерешеним територијалним питањима, што је био случај са Кипром 2004, због чега је сада Поглавље 35, које је посвећено нормализацији односа Србије са Косовом, дефинисано тако како јесте, закључује потпредседник Немачког Маршаловог фонда у САД.