Завршен претрес амандмана на сет правосудних закона

У Скупштини Србије се расправљало о нешто мање од 300 амандмана који су поднети на сет правосудних закона, међу којима је и Закон о извршењу и обезбеђењу. Посланици су на почетку искористили право да постављају питања представницима власти.

Посланици опозиције критиковали су одредбе у предложеном закону о извршењу и обезбеђењу о поновном увођењу жалбе, достављању писмена извршним дужницима и извршењу над зарадама, платама и пензијама, док је аргумент владајуће већине био да тај акт ставља у равноправан однос повериоце и дужнике.

Министар правде Никола Селаковић оценио је решење према коме извршење на заради, плати или пензији може да се спроведе у висини до две трећине, односно до њихове половине ако је њихов износ једнак или мањи од минималне зараде, добрим.

"“Бранити овакву одредбу није једноставно, али је закон закон према сваком. Ово решење је добро, издваја категорију лица са најнижим зарадама”", рекао је Селаковић, пошто је посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић предложио да изршење буде до једне трећине зараде, плате или пензије, односно до њихове половине ако је њихов износ једнак или мањи од минималне зараде.

Селаковић је у расправи о амандманима на тај законски предлог упитао како никоме не падне на памет да пита колика су потраживања самохраних мајки којима очеви њихове деце нису уплаћивали алиментацију.

Пошто је Веселиновић рекао да његов предлог треба да буде усвојен ако је Влада Србије социјално одговорна, будући да бројни грађани неће имати могућност да плате комуналне услуге, Селаковић је одговорио да је лицемерно када неко критикује одредбу коју је донела парламентарна већина коју је подржавао.

"“Права брига о грађанима је када ниво незапослености са 25 спустите на 18 одсто и када ћете је политиком владе смањити на испод 15 одсто, када се криминалном приватизацијом не уништава српска привреда, а личемерно је када критикује неко једну одредбу коју је донела парламентарна већина коју је подржавао. Та одредба је преписана из важећег закона"”, истакао је министар.

Напредњак Верољуб Арсић рекао је да предложени закон ставља у равноправан однос повериоце и дужнике.

"“Ако се посланици ставе само на једну страну онда их питам да ли је у питању чисти политички интерес, демагогија или жеља да се помогне"”, рекао је Арсић.

СДС је у расправи предложио да се брише институт жалбе, који се поново уводи предложеним законом, с образложењем да ће смањити ефиканост поступка.

"Верујем да ћемо за две или три године, пошто ће се закон примењивати тек од јула следеће године, бити сведоци да је извршни поступак успорен и да ћемо опет морати да размишљамо о промени закона”", рекао је Слободан Хомен из те странке, на шта му је Селаковић одговорио да жалба не постоји у важећем закону, али да и поред тога постоји проблем са извршењима.

Посланици ДС-а су критиковали решење које предвиђа само један покушај доставе судске поште пре истицања на огласну таблу, а става су да би требало да буде предвиђен и други покушај.

Селаковић је рекао да је предложени начин добар, те најавио да се ради на томе да се грађанима у будуће омогући да укуцавањем јединственог матичног броја на одређени портал могу да добију информацију да ли је на некој огласној табли неког суда у Србји истакнута нека врста позива и који је позив у питању.

Такође, на седници треба да се разматрају амандмани на измене и допуне Закона о јавном бележништву, допуне Закона о судијама и на допуне Закона о јавном тужилаштву.

Затим треба да се размотре амандмани на измене и допуне Закона о Високом савету судства, Закона о Државном већу тужилаца, Закона о правосудној академији, као и на измене и допуне Закона о судским таксама.