Мишчевићева: Србија има потенцијала у циркуларној економији

Мишчевићева је истакла да је са почетком процеса скрининга у септембру 2013. године почела много више да улази у материју заштите животне средине која чини између 40 и 50 одсто свих правних правила која у ЕУ постоје.

Наводећи да то захтева потпуно другачију организацију унутар државе и пуно улагања у условима када ни Европа, али ни Србија та средства немају, она је подсетила да је 2011. године цифра планирана за постизање свих стандарда у животној средини износила седам милијарди евра, а да су та средства већ премашена.

"Средства и капацитете морамо изградити и то не зато што само желимо да постанемо чланица ЕУ већ зато што не треба да видите отпаде. У томе једна од најважнијих ствари јесте рециклажа, заправо, оно што се у свету назива циркуларна или кружна економија'', рекла је Мишчевић.
Она је навела и да су је многе ствари које чула приликом упознавања и представљања нашег стања у области рециклаже поразиле.

"Једна од ствари је да немамо решење за шут и електрични отпад, а све су то питања на која и од оваквих скупова нама треба помоћ у давању правих одговора'', закључила је Мишчевић.
Начелник Одељења за управљање отпадом Министарства пољопривреде и заштите животне средине Радмила Шеровић подсетила је да је у поступку преговора са ЕУ Србија добила задатак да 30 одсто свих прописа усклади са прописима ЕУ, а да је животна средина велик и широк сегмент.

Наводећи да је 2009. године усвојен сет закона и подзаконских аката, она је истакла да се од 2010. године интезивно ради на имплементацији чак 150 прописа у обасти заштите животне средине, а да је чак 75 прописа из области управљања отпадом.

"Велико тежиште и акценат владе и ресорног министарства јесте сада на имплементацији усвојених законских прописа. То је велики и тежак задатак који нас чека у наредном периоду'', рекла је Шеровић додајући да прописи нису статични и да их увек треба мењати у складу са правилима и препорукама ЕУ.

Зато је, како је рекла, након пет година од доношења прописа неминовно да се они редизајнирају.

"У овом тренутку министарство поново креће у редизајн законске регулативе, а ревизија Националне стратегије управљања отпадом је приоритет'', рекла је Шеровић.

Она је истакла и да је Нацрт закон о изменама и допунама Закона о управљању отпада припремљен и да се налази у процесу прибављања мишљења и одобравања ради усвајања од стране Владе Србије.

Скуп је организовала Висока школа струковних студија ''Београдска политехника'' уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Конференције академија струковних студија Србије, Управе за безбедност и здравља на раду, Инжињерске академије Србије и Секретаријата за заштиту животне средине Београда.

У оквиру трећег научно - стручног скупа Политехника 2015 организована је и изложба радова студената Одељења за дизајн Восоке школе струковних студија Београдска политехника.