Посланици Скупштине Србије усвојили Закон о рударству

Једна од новина у закону јесте да се јединицама локалних самоуправа одузима могућност издавања одређених одобрења из области обављања геолошких истраживања и експлоатације неметаличних минералних сировина и да сва одобрења издаје Министарство, односно надлежни покрајински орган када се сировине налазе на простору покрајине.

Законом је забрањено организовање и спровођење штрајка у јамским просторијама или у другим објектима и просторијама у којима постоји потенцијална опасност по живот и здравље људи.

Право на штрајк у привредном субјекту које обавља експлоатацију сировина остварује се под условом да се у време одржавања штрајка обезбеди сигурност објеката, уређаја и инсталација, безбедност и здравље људи.

У случају повреда одредаба о штрајку, које могу за последицу имати наступање непосредне опасности или изузетно тешке последице за безбедност и здравље људи или њихову безбедност и безбедност имовине или друге штетне неотклоњиве последице, Министарство предузима мере неопходне за спречавање наступања тих последица, међу којима су увођење радне обавезе, ангажовање радника из других техничко- технолошких система и других радника - појединаца или покретање поступка за утврђивање одговорности директора и чланова органа управљања.

За оне који организују или учествују у спровођењу штрајка у јамским просторијама или другим објектима и просторијама, предвиђена је казна затвора од једне до пет година.

На одредбе о штрајку опозиција је током скупштинске расправе изнела низ критика, а ДС је најавила да ће због њих поднети иницијативу за оцену уставности усвојеног закона.

Посланици су усвојили и Стратегију развоја енергетике до 2025. године са пројекцијама до 2030. године.

Скупштина Србије ратификовала је и Међународну конвенцију против регрутовања, коришћења, финансирања и обуке плаћеника, чиме је постала 34. држава у свету која је то урадила.

Конвенција забрањује регрутовање, коришћење, финансирање и обуку плаћеника, као и само деловање плаћеника, а државе чланице Конвенције се обавезују да не регрутују, не користе, не финансирају и не обучавају плаћенике, као и да међусобно сарађују у спречавању кривичних дела утврђених Конвенцијом, што укључује и обавезу хапшења и екстрадиције плаћеника који се налазе на њиховој територији.

Конвенција је усвојена у Њујорку децембра 1989. године, СФРЈ ју је потписала 1990. године, а након тога је СРЈ 2001. године дала сукцесорску изјаву на потпис и тиме потврдила да остаје потписница тог документа.

Посланици су ратификовали и споразуме Србије и Румуније о бављењу плаћеним пословима чланова породице чланова дипломатских или конзуларних представништава, Србије и Грузије о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша и Србије и Финске о сукцесији и консолидацији билатералних уговора.

Такође, усвојене су и одлуке о давању сагласности на финансијске планове Регулаторног тела за електронске медије и Агенције за енергетику за 2015. годину.

Оштра полемика Чомићеве и Бабића

Данашњу седницу обележила је полемика посланика ДС-а и СНС-а.

Посланица ДС-а Гордана Чомић рекла је да се нада да је владајућа коалиција добро, пошто "оно што иде у телевизијским емисијама није добро".

"Неко ко у десетак дана има вести о државном удару, о силним непријатељима који руше владу, тешко да је добро. Ако имате после вољу да кажете да је то све била само шала, онда тек није добро", рекла је Чомићева.

Реплицирао јој је шеф посланика СНС-а Зоран Бабић који се опозицији захвалио на интересовању и поручио јој да пусти СНС.

"Хвала на питању, добро смо, радимо, спроводимо реформску политику коју спроводи Александар Вучић и Влада Србије, а ви водите рачуна о распаду. Ја једино могу да видим да ДС све дубље копа и тоне када се рачуна и гледа поверење код грађана", рекао је Бабић.

Додао је да они који већ седам, осам година виде неке расколе у СНС никако не виде распад у ДС, где посланици из првих редова полако прелазе у последње.

"А ти редови су близу излазних врата. Никако не видите распаде у којима се потпредседници ДС-а осећају као страно тело у тој странци", рекао је Бабић.

Чомићева је на то одговорила да у скупштинској сали не би било толико нервозе да је ДС у распаду и да СНС није у озбиљном расколу.

Бабић јој је рекао да СНС, чак и када би се прихватила њена аргументација, има подршку грађана од преко 52 одсто, па се запитао колико би поверења имала да није у расколу.
"То би било феноменално. Ево прихватам све што је колегиница рекла и прихватићу нешто што је врло духовито рекао један народни посланик да ДС није на мору, али сваким даном све више тоне", рекао је Бабић.

Посланици ДС-а изразили су незадовољство због начина на који је у Србији дочекан генерал Владимир Лазаревић, на шта су реаговали напредњаци поручивши да је он свој дуг одужио, да је слободан човек и да не разумеју зашто би неко окретао главу од њега.

Лазаревић је јуче пуштен на слободу из затвора Хашког трибунала, где је издржао две трећине казне, а по доласку на нишки аеродром рекао је да је осуђен без доказа и да је преживео "хашко губилиште".

У Србију је дошао у пратњи министара правде и одбране, Николе Селаковића и Братислава Гашића, а на аеродрому су га сачекали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, представници града, цркве, као и бројни грађани.

Бабић је упитао како то да никоме није засметао дочек који је приређен у Хрватској када је генерал Анте Готовина пуштен на слободу.

Посланица ДС-а Гордана Чомић рекла је да неко ко је био правосудно осуђен за ратни злочин и ко је због тога провео у затвору не би требало да буде истицан као узор.

"Ако министар правде сматра да је узор неко ко је осуђен због ратног злочина онда министар правде има проблем са тим шта је правда и шта су узори", рекла је Чомићева додајући да то нису добре поруке.

Навела је да Лазаревић ни на који начин није различит од било ког грађанина Србије, те да нема више права од других само зато што то бира министар правде.

Говорећи о предложеном закону, Чомићева је изразила забринутост што Влада Србије није прихватила амандман те странке на члан који се односи на штрајк рудара, наводећи да њему није место у том закону, већ у закону о штрајку.

На тај законски предлог, за који је министар рударства и енергетике Александар Антић рекао да представља "ветар у леђа" инвестицијама у рударству, посланици су поднели 117 амандмана.

Влада Србије прихватила је 34 амандмана на тај законски предлог, од тога 16 Нове странке, па су посланици те странке искористили расправу да се похвале да су у овом скупштинском мандату поднели 1.659 амандмана, а да је прихваћено 149.

"Овај резултат можемо да назовемо једном малом победом не само опозиције и Нове странке, већ парламентаризма у нашој држави", рекао је Владимир Павићевић из те странке, из које су иначе поручили да је предложени закон на ивици да буде одличан, а примедбу су изнели на висину рудне ренте на експлоатацију нафте и гаса.

Оцене опозиције су и да ће нови закон највише погодовати "појединцима, страним компанијама и домаћим тајкунима".