Одбори у Луксембургу подржали отварање поглавља са Србијом

Директор у Генералном директорату ЕК за суседску политику и проширење Симон Морду истакао је да је Србија у претходној години постигла значајне напретке у економским реформама, владавини права и борби против корупције и дијалогу Београда и Приштине и најавио отварање поглавља 35 и 32 у децембру, на међувладиној конференцији.

Што се Србије тиче, Морду је нагласио да се слаже са директором Европске комисије, и да ће у децембру бити отворена поглавља 35 и 32, а потом врло брзо, у првом кварталу следеће године, и поглавља 23 и 24, наводи се у саопштењу Скупштине после састанка у Луксембургу, на коме је учествовала и делегација Србије.

Председник Одбора за европске послове Парламента Немачке Гинтер Крихбаум је нагласио да је у случају преговора са Србијом могуће да након отварања првих поглавља процеси и преговори иду брже, јер је доста времена прошло и Србија је у међувремену активно спроводила реформе и припремала и друга преговарачка поглавља.

Крихбаум је навео да је власништво над реформама на самој земљи кандидату као и у интересу грађана Србије, те да је квалитет преговора далеко важнији од броја отворених поглавља и да то не мора нужно бити мерило успеха.

Нагласио је да има велико поверење у Србију, њене институције и реформске процесе који су у току.

Поновио је да све земље западног Балкана имају јасну перспективу чланства у ЕУ и информисао да је Бундестаг дао "зелено светло" и препоруку за отварање првих поглавља са Србијом.

"Проширење ЕУ обезбедило стабилност"

Председник Одбора за европске интеграције Александар Сенић и чланице Одбора Душица Стојковић и Катарина Шушњар учествовали су на 54. пленарном састанку Конференције одбора за европске послове парламената држава чланица ЕУ (КОСАК), који је одржан у Луксембургу, 30. новембра и 1. децембра у оквиру парламентарне димензије луксембуршког председавања Савету ЕУ, а чија је једна од главних тема конференције била политика проширења ЕУ.

У разговорима и закључцима, државе чланице су се осврнуле на историјски успех проширења ЕУ који је ујединио и обезбедио стабилност и прогрес старог континента.

Поздравили су подршку коју пружа Европска комисија државама кандидатима у испуњавању критеријума за чланство и поздравиле напредак земаља западног Балкана у процесу стабилизације и придруживања.

Сенић је, како се наводи, истакао да је веома важна стална подршка и подстрек европској перспективи свих земаља западног Балкана и изразио уверење да су, што се Србије тиче, отклоњене све препреке за отварање првих поглавља крајем ове године и да ће све државе чланице ЕУ подржати напоре институција Србије подршком отварању првих преговарачких поглавља на предстојећој међународној конференцији. Сенић је закључио да је процес проширења и даље од пресудног значаја за очување реформског замаха и будућности земаља западног Балкана, благостање и стабилност у региону.

"Верујемо да за ЕУ, преговори о придруживању имају исти приоритет као и раније: настављају се у истом духу и са једнаком посвећеношћу и да ће све државе чланице наставити активно да подржавају Србију и све земље региона у припремама за приступање", додао је Сенић.

Током дводневног састанка чланови одбора за европске послове парламената 28 држава чланица ЕУ, Европског парламента, парламената држава кандидата за чланство у ЕУ, Европске комисије, специјаних гостију Европске комисије, Савета ЕУ, Европске службе за спољне односе разговарали су о актуелној избегличкој кризи и европској агенди за миграције, заједничкој политици азила, борби против нерегуларних миграција и обезбеђивању спољних граница Европе, стратегији јединственог дигиталног тржишта за Европу, и политици проширења.

Важност очувања европских вредности

У разговорима о избегличкој кризи и недавном терористичком нападу који се десио у Паризу, у више наврата је поновљена важност очувања европских вредности и идеја, Шенгенског система и безбедности Европе и свих њених гражана.

Државе чланице, у највећем броју, биле су сагласне да је неопходно показати солидарност и обезбедити брзу и ефикасну хуманитарну и финансијску помоћ на најугроженијим тачкама првог прихвата избеглица, да је предлог Европске комисије о сталном механизму реалокације добар и да је потребно пронаћи трајно решење након ревидирања система из Даблина у марту 2016.

Сви су се сагласили да је неопходно појачати контролу спољних граница ЕУ и тиме сигурност свих грађана, а изражено је уверење да се план у 17 тачака у вези са западнобалканском рутом миграција мора спровести и у том циљу појачати сарадња са земљама западног Балкана.

Председник Одбора Александар Сенић у обраћању нагласио је да се Србија последњих месеци суочава са изазовим који су превелики за наше капацитете, али да смо упркос томе до сада према избеглицама и мигрантима поступали на хуман и достојанствен начин, који је у потпуности у складу са међународним и европским стандардима.

Он је нагласио да је Србија привржена заједничким вредностима, циљевима и цивилизацијским тековинама Европе и да је неопходно да се настави интензивна координација и сарадња, али такође и да је потребно определити већу финансијску помоћ Европске уније.

Сенић је изразио уверење да су све земље чланице заинтересоване да се дефинише свеобухватно решење на нивоу Уније, које би укључило и дефинисање питања релокације (повратка) миграната и да Србија са великом пажњом прати напоре које све земље и институције Уније улажу на успостављању боље контроле и управљања избегличком кризом.