Ђурић одбацио оптужбе о паралелним структурама на Косову

Мени је чудно да неко демократско право Срба на северу Косова да протестују због одлагања примене Споразума о ЗСО назива паралелним структурама које нешто спречавају. Ако Албанци у Приштини имају право да протестују због Споразума о ЗСО, ваљда Срби на северу Косова имају право да протестују због одлагања примене тог споразума", рекао је Ђурић у интервјуу за агенцију Бета.

Према његовим речима, за разлику од Албанаца у Приштини чији су скупови били насилни, Срби су на Косову протестовали мирно, што је њихово легитимно право.

"Људи су се окупили, блокирали саобраћај два сата и онда су отишли. Према томе, нема места за такве приче (о паралелним структурама)", рекао је Ђурић.

Вљора Читаку је синоћ на седници Савета безбедности навела да је министар финансија Косова Авдулах Хоти спречен да оде на север Косовске Митровице, пошто су му то онемогућиле, како је рекла, паралелне српске структуре на северу, иако су и оне биле тема дијалога Београда и Приштине.

"Значи, Србија још није расформирала своје паралелне структуре на Косову", рекла је Вљора Читаку.

Нормализација односа остаје стратешки интерес 

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да нормализација односа са Приштином остаје стратешки интерес Београда.

Он је такође нагласио да је покушај да се унилатерално доносе одлука о судбини српске баштине на КиМ утицао на пад поверења у том процесу.

Ђурић је у разговору са амбасадором Пољске у Србији Александером Хећком рекао и да је, после договора постигнутих у Бриселу 25. августа, до пада поверења и кризе у дијалогу, дошло и због неприхватљивог одуговлачења Приштине у спровођењу споразума о формирању ЗСО.

Како је саопштила Канцеларија за КиМ, Ђурић је захвалио пољском амбасадору што је представник те државе у Генералној конференцији Унеска био уздржан приликом гласања о иницијативи за пријем самопроглашеног Косова у ту организацију.

"Веома смо захвални на разумевању Пољске за позиције Србије и то је јако добро ођекнуло у нашој јавности и политичким круговима. Био је то важан допринос српско-пољским односима, јер је питање српске културне и духовне баштине на Косову и Метохији за нас једно од најважнијих питања", рекао је Ђурић.

Директор Канцеларије за КиМ је нагласио да, поред свега, стратешки интерес Београда остаје нормализација односа кроз дијалог са Приштином, као и свеобухватан процес српско-албанског помирења.