Скупштина усвојила Закон о озакоњењу објеката

У Србији постоји 1,5 милиона нелегалних објеката, а усвојени закон, како је у скупштинској расправи истакла потпредседница Владе Србије и ресорна министарка Зорана Михајловић, за циљ има да се "озакони све што може да се озакони".

Усвојеним Законом је предвиђено да такса за објекте до 100 метара квадратних износи 5.000 динара, до 200 квадрата 15.000, до 300 квадрата 20.000 динара, а преко 300 квадрата 50.000 динара.

Када је реч о комерцијалним објектима, такса до 500 квадрата износиће 250.000 динара, за објекте од 500 до 1.000 квадрата 500.000 динара, за оне преко до 1.500 квадрата милион динара, а преко те квадратуре три милиона динара.

Рушење незаконито изграђеног објекта у смислу тог закона неће се извршавати до правоснажно окончаног поступка озакоњења.

Поступци за легализацију објеката започети до дана ступања на снагу овог закона, а што ће се десити наредног дана од објављивања у "Службеном гласнику", по захтевима који су поднети до 29. јануара 2014. гдине, а који нису окончани до ступања овог закона, окончаће се по његовим одредбама.

Предмет озакоњења ће бити и они објекти за које није поднет захтев за легализацију, а видљиви су на сателитском снимку, који мора бити доступан на увид грађанима у електронском облику на интернет страници министарства.

За опозицију је у расправи био споран члан 5, у коме се, поред осталог, наводи да предмет озакоњења не може бити објекат изграђен у првом и другом степену заштите природног добра, осим викендица и других породичних објеката за одмор, а који према њиховом мишљењу доказује њихове тврдње да се закон доноси како би били легализовани објекти функционера са власти.

Влада је усвојила амандман шефа посланика СНС Зорана Бабић у којем се каже да се њим прецизира одредба и неспорним чини да предмет озакоњења у другом степену заштите природног добра не могу бити изграђени објекти, осим викендица и породичних кућа за одмор, као и наводе неки примери заштитних појасева, односно зона заштите по посебнм законима када озакоњење објеката није могуће.

Скупштина је усвојила и измене Закона о државном премеру и катастру, којим је тај поступак поједностављен и скраћено време за упис на седам дана у катастар.

Посланици су усвојили и законе о пријављивању и евидентирању закупаца на неодређено време у становима у својини грађана, задужбина и фондација, о трговачком бродарству и о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима. 

Усвојене измене Закона о здравственој заштити

Скупштина Србије усвојила је и измене Закона о здравственој заштити, којима се изједначава период обавезне праксе за дипломиране стоматологе, фармацеуте и медицинске сестре, а који ће за све те категорије у будуће износити шест месеци.

Према усвојеним решењима, приправнички стаж за здравствене раднике са високом стручном спремом и за здравствене раднике и сараднике са вишом, односно средњом стручном спремом, износиће шест месеци, а за здравствене сараднике 12 месеци. о сада су стоматолози и фармацеути имали обавезну праксу у трајању од 12 месеци.

Нова решења регулишу и статус здравствених радника, на начин да ће тај статус у будуће имати и наставници или сарадници факултета здравстене струке који изводе наставу из клиничких предмета и наставници и срадници факултета који не изводе наставу из клиничких предмета, а пружају здравствену услугу у здравственим установама.

Усвојеним законом се уређује поступак за добијање, обнављање, одузимање лиценце и полагање лиценцног испита уколико здравствени радник није стекао довољан број бодова из програма едукације.

Омогућава се здравственом раднику да након плагања наведеног лиценционог испита, а пре истека важења лиценце, обнови лиценцу и тако добије дозволу за самостални рад.

Изменама је предвиђено и да министар доноси акт којим се уређује да апотеке поред промета лекова и медицинских средстава на мало могу обављати и промет дечје хране, дијететских производа и других средстава за заштиту здравља.

Новим решењима се укида могућност да здравствени радник коме је трајно одузета лиценца може обављати одређене послове из здравствене делатности под надзором оног ко има лиценцу.

Измене Закона о здравственој заштити, како је у скупштинској расправи рекао министар здравља Златибор Лончар, унапређују квалитет здравствене заштите на територији Србије и стварају услове за унапређење рада здравствених установа и приватне праксе, као и других правних лица која обављају здравствену делатност.