Нинчић: Београд остаје посвећен дијалогу с Приштином

Роксанда Нинчић је, отварајући конференцију "Изазови спољне политике Србије", рекла да је развој односа са ЕУ и приступање Унији први приоритет у спољној политици Србије, али је истакла да тај пут није лак с обзиром на поооштрене услове и отежан дијалог с Приштином.

"У оквиру дијалога до сада је постигнут договор о бројним питањима. Приштина је, међутим, покушала да стицањем чланства у Унеску обесмисли дијалог на ту тему, али је доживела неуспех чиме је реафирмисан дијалог као основа за решавање овог и сличних питања", указала је Нинчић.

Када је реч о преговорима са ЕУ, рекла је да очекује да прво буду отворена преговарачка поглавља 35 и 32 и, убрзо потом, и 23 и 24.

Говорећи о усаглашености спољне и безбедносне политике Србије са ЕУ, Нинчић је навела да тај проценат сада износи око 65 одсто и подсетила је да се Србија обавезала на постепено, а не потпуно усаглашавање које ће се, прецизирала је, остварити када постанемо чланица ЕУ.

"Другачији став о Русији у односу на став ЕУ не видимо као проблем", нагласила је Нинчић и додала да је Србија принципијално против политике санкција јер се, како је рекла, наша земља у протеклим деценијама уверила да се санкцијама ништа не постиже, напротив - само се погоршавају околности.

Потпредседница Народне скупштине Србије Гордана Чомић оценила је да живимо у време "обнављања зидова", међу различитим културама, народима, религијама….

"То сматрам озбиљним проблемом, а моје колеге парламентарци као да тога нису довољно свесни", рекла је Чомић и поручила да ће радити на "рушењу зидова".

Како је навела, политичари умеју или да производе страх или да производе сарадњу, а парламентарци треба да производе процесе сарадње у име Србије што је, како сматра, сјајан концепт спољне политике.

Директор канцеларије Фондације Фридрих Еберт у Србији Хајнц Алберт Хутмахер указао је да Србији треба пружити сву потребну подршку на путу ка ЕУ као и у избегличкој кризи.

Оценио је да проблем избегличке кризе ниједна земља не може решити сама, већ кроз дијалог како чланица ЕУ тако и земаља које нису њене чланице.

"Западни Балкан није изолован од остатка Европе. Иако земље кандидати још нису чланице, у политичком и стратешком смислу се могу тако посматрати", истакао је Хутмахер.

Како је нагласио, потребно је пружити подршку земљама кандидатима у избегличкој кризи много више него до сада, укључујући Србију.

Хутмахер је навео да његова фондација настоји да учини процес европских интеграција Србији што успешнијим, мада ће, како је упозорио, тај пут бити дуг.

Јелица Минић, председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, који заједно са Фондацијом Фридрих Еберт организује данашњу конференцију, рекла је да је данашњи скуп резултат двадесетогодишњег рада Форума.

У Форуму је, како је навела, учествовало много сјајних људи који су имали утицаја на спољну политику Србије јер, према њеним речима, спољна политика се не формира само на три места, а то су председник, премијер и Министарство спољних послова.

"Има много оних који невидљиво и вредно на томе раде и ово је својеврстан омаж њима", закључила је Минић.