Одбор за КиМ: Став Костића слаби позицију државе

"Одбор не прихвата изјаву Владимира Костића, јер сматра да се таквим изношењем личних ставова слаби позиција Србије у даљем процесу нормализације односа и обесхрабрује српски народ да опстане на Косову, а охрабрује албанска страна да верује да је могуће да се Србија одрекне свог духовног изворишта и призна Косово", навео је председник Одбора Милован Дрецун, а преноси Бета.

Апелује да се изјавама појединаца не нарушава државно и национално јединство и позива на јединство у даљим борбама за Косово.

Дрецун као председник скупштинског Одбора за КиМ позива САНУ да се изјасни и заузме став поводом изјаве председника Владимира Костића.

Предлог да се под тачком разно расправља о Костићевој изјави да је Косово фактички и формално изгубљено за Србију, дао је члан СНС-а Александар Марковић, док је други члан странке Драгомир Карић тражио од Одбора да се затражи Костићева оставка.

Посланица Социјалдемократске странке Бранка Каравидић остала је уздржана током гласања, рекавши да није време да једни друге осуђујемо.

На седници Одбора усвојена је и одлука о формирању радне групе за прикупљање доказа и чињеница у циљу расветљавања злочина над Србима и осталим националним заједницама на Косову и Метохији од 1998. године, а којој ће председавати Милован Дрецун.

Чланови те радне групе су и представник Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Игор Поповић, начелник Службе за откривање ратних злочина у Управи криминалистичке полиције МУП-а Дејан Маринковић, у име Тужилаштва за ратне злочине заменик тужиоца Драгољуб Станковић, као и председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић и саветница у Комисији Весна Бошковић, док ће Народну скупштину представљати чланови Одбора Момир Стојановић, Миљана Николић, Звонимир Стевић и Горан Богдановић.

Прикупљене доказе радна група ће доставити Специјалном суду за ратне злочине на Косову и Метохији.

Непрестана борба за Брезовицу 

Одбор је усвојио и Извештај Канцеларије за Косово и Метохију за период од јануара до јуна 2015. године, а председник тог одбора Дрецун навео је да ће Одбор имати и посебну седницу о повратку расељених на Косово, као и да ће расправљати о иницијативи да се спроведу међуетнички пословни пројекти на тој територији.

Извештај је представио помоћник директора те канцеларије Миљан Ранђеловић, подсетивши да смо имали "занимљив почетак године када је Приштина покушала да преузме 'Трепчу'" подсетивши да смо успели то да зауставимо".

"Водимо борбу против бесправног отимања Ски-центра Брезовица, предузимамо све што нам је доступно као Влади и као држави и заиста смо посвећени том питању", поручио је Ранђеловић.

Напомиње да је Канцеларија била посвећена и пословима у области правосуђа, људских права, правне подршке локалним самоуправама, привреде, економског раста...

Према његовим речима, повратак и опстанак расељених, међународна сарадња, заштита културне баштине, помоћ Српској православној цркви, помоћи медијима... такође су биле неке од активности те канцеларије.

Чланове Одбора је интересовало и шта је Канцеларија за КиМ радила после јуна, посебно у сфери поспешивања привредних активности у контексту одрживог опстанка.

Помоћник директора Зоран Бојовић рекао је да је доста тога урађено наводећи као позитиван пример сарадњу представника две привредне коморе.

Према његовим речима, у централној Србији имамо далеко већу палету производа коју можемо да пласирамо на КиМ, одакле нам стижу углавном неке од сировина.

Бојовић је навео и да та канцеларија "иде у смеру" развијања производње јагодичастог воћа – малина, јагода, купина у Покрајини и изградње хладњаче као и подршке пољопривредним произвођачима.

Он је издвојио и пројекат "Сунчева долина" крај Звечана, а којим је предвиђена изградња 200 до 300 станова као и обезбеђивање посла за све који ће ту живети.

Према његовим речима, ту спада и развој виноградарства који би укључивао и откуп и прераду грожђа у малим винаријама.

Бојовић је указао и на развој туристичких потенцијала наводећи као пример Бању Бањска у непосредној близини истоименог манастира.