Николић: Снагу нам даје светиња коју бранимо

"Отимање наше територије требало би да се заврши отимањем и уништавањем нашег духа, наше историје, нашег памћења. Да 'тријумфује' уласком такозваног Косова у УНЕСКО. Да ли су свесни шта раде?", рекао је Николић у говору по откривању споменика палим ратницима, поводом обележавања 100-годишњице Битке на Врањевцу, преноси Танјуг.

Додао је да Србија данас води битку сличну оној у Првом светском рату, коју тад није добила и када је било сасвим извесно да је немогуће победити надмоћнијег непријатеља.

"Тада, као и сада, ми се боримо, упркос неизвесности, без страха, сложни и смирени, јер нас не обесхрабрује с ким водимо битку, већ нам снагу даје светиња коју бранимо", рекао је Николић.

Истакао је да Србија напорно и вредно ради да добије битку за српску културну баштину на КиМ.

"И данас ако изгубимо неку битку, нећемо изгубити част и понос. Бићемо достојни својих предака. Чак и да остваре свој наум и униште материјалне доказе о постојању Срба на Косову и Метохији, они који не знају шта је вера у Бога не могу никада да униште храмове у нама и сећање на људске животе дате да постојимо", рекао је Николић.

Председник је рекао да је тешко, али и поручио српском народу да не очајава и да уздигнуте главе поносно иде напред, јер овај рат не може да изгуби.

"Воде нас и речи нашег великана, војсковође Живојина Мишића који је рекао - 'Један који хоће, увек је јачи од двојице који морају! Ми хоћемо, можемо и победићемо'", рекао је Николић.

Наводећи да је прошло више од 100 година од почетка Првог светског рата, Николић је рекао да је тај рат током читавог трајања био Голгота српског народа.

"Подсетимо се кључних догађаја из тог периода, који нам данас дају снагу и вољу да упркос тешкоћама водимо једнако тешку битку - да сачувамо не само своју територију, свој народ, своју историју, већ и своју духовну вертикалу, своје корене на Косову и Метохији", рекао је Николић.

Председник је навео да је Србија у Првом светском рату изгубила трећину становништва и да је то била епска борба за слободу, мир и независност у којој су српске реке и земља били натапани крвљу наших предака.

Он је рекао да је, нажалост, прошло више од сто година а да они који су бранили Србију од упада преко Дунава нису имали достојно место на које би им потомци дошли, запалили свећу и сетивши се њихових подвига, добили снагу да наставе битку за слободу, мир и независност.

Данас смо одужили дуг према њима јер коначно на брду Врањевац изнад манастира Брадача откривамо споменик српским војницима и цивилима погинулим у ослободилачким ратовима 1912-1918. године, рекао је Николић.

"Српски хероји и страдалници у Првом светском рату са ових простора сада имају споменик, кад се већ не зна где су им гробови. Споменик достојан њихове жртве за веру и отаџбину подигнут је на овом месту, где су чудом природе остали очувани ровови у којима су дали животе за Србију", рекао је Николић.

Поручио је да са овог места опомињемо будуће генерације да не забораве своју историју и негују љубав и поштовање према јуначким прецима.

Споменик је подигнут у славу више од 23.000 официра, војника и цивила из Браничевског округа, страдалих у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године.

Споменик је освештао епископ пожаревачко-браничевски Игнатије, а поред бројних грађана, присуствовали су и начелник Генераштаба ВС Љубиса Диковић и потпредседник Скупштине Србије Верољуб Арсић.

Стогодишњица битке на Врањевцу

На Врањевцу се 18. октобра 1915. године одиграла одлучујућа битка у одбрани Стига између немачке Једанаесте армије и српске Дунавске дивизије.  

Седмог октобра 1915. године Немачка једанаеста армија, под командом маршала фон Макензена започела је жестоки напад преко Дунава на Србију код села Рам у општини Велико Градиште. Насупрот макензеновим дивизијама стајао је девети пук Дунавске дивизије, вишеструко слабији од непријатеља

Борбе у Стигу трајале су дванаест дана. Девети пук, у сталном повлачењу ка Петровцу на Млави, пружао је херојски али узалудан отпор Немцима. Одлучујућа битка одиграла се 18. октобра на брду Врањевац код села Кула у Општини Мало Црниће.

После великих српских губитака Врањевац је пао у руке Немаца, а Девети пук и Дунавска дивизија морали су да се повуку ка Ресави и прикључе другим српским јединицама у одступању ка Албанији.

Током исцрпљујућих борби по стишкој равници, Девети пук Дунавске дивизије изгубио је половину од скоро 4.000 бораца колико их је било у његовом саставу.

На Врањевцу, месту последњег отпора српских војника, Удружење потомака ратника од 1912. до 1920. године, подигло је споменик херојима Деветог пука али и свим жртвама Балканских и Првог светског рата из Браничевског округа.

Из Браничевског округа у ратовима од 1912. до 1920. године страдало је преко 23.000 војника и цивила из 190 браничевских насеља.