Савету министара препоручено отварање поглавља 35

Маја Коцијанчич је, упитана да прокоментарише изјаве српских званичника да се поглављем 35 од Србије тражи да призна независност Косова, за Данас рекла да је на државама чланицама да размотре учинак Србије и одлуче о отварању поглавља, преноси Танјуг.

"У складу са оквиром за преговоре о приступању Србије Европској унији, Европска комисија и ЕЕАС припремили су и доставили Савету министара своју оцену о напретку дијалога и предложили државама чланицама отварање поглавља 35", рекла је Коцијанчичева.

Према њеним речима, процена се односи на разматрање споразума постигнутих у дијалогу, односно отворена питања у примени.

"Сада је на државама чланицама да размотре учинак Србије и одлуче о отварању новог поглавља", истакла је портпаролка Федерике Могерини.

У Делегацији ЕУ у Србији је ЕурАктиву речено да су Европска комисија и дипломатска служба ЕУ процениле су да је Србија спремна за отварање поглавља 35 о односима са Косовом, а да је одлука о томе сада на земљама чланицама.

У препоруци за отварање поглавља 35 достављеној Европском савету садржана је процена споразума постигнутих у дијалогу Београда и Приштине и наведена су нерешена питања у њиховој примени.

Процедура за преговоре

Према процедури за преговоре, Србија би након одлуке земаља чланица тебало да буде позвана да достави преговарачку позицију, у којој ће изнети план за испуњавање услова. Потом ће ЕУ израдити своју заједничку позицију за преговоре, на чему се према наводима из медија већ ради у ЕУ.

За Србију је предвиђено да поглавље 35 буде отворено међу првима и затворено међу последњима, као и поглавља 23 и 24 о правосуђу, правди и безбедности, јер су та поглавља најзахтевнија. Замисао таквог приступа је да се остави што више времена за активан рад на решавању проблема.

Поред тога, према ранијим наводима неких српских званичника, али и немачких парламентараца, Берлин инсистира на томе да поглавље 35 буде прво које се отвара у преговорима са Србијом.

Скрининг за поглавље 35 одржан је у јануару 2014. године и није био типичан скрининг с обзиром на то да није било јасно дефинисаних стандарда, као за друга поглавља, и да су у једном дану и Брисел и српске власти изнели своја виђења дотадашње примене Бриселског споразума, док се у осталим случајевима скрининг састојао од по два састанка.

Најдаље се одмакла са поглављем 32

Србија је најдаље одмакла са преговарачким поглављем 32 о финансијском надзору за које је зелено светло од земаља чланица ЕУ добила у мају 2014. Према регистру докумената Савета ЕУ у августу 2014. Србија је доставила преговарачку позицију за то поглавље.

Поред поглавља 32, процедура је одмакла и за поглавља 23 и 24, о правосуђу, правди и безбедности, за које су Европска комисија и земље чланице процениле да је потребна израда акционих планова као мерило односно услов за отварање преговора.

Према информацијама од краја септембра, пошто је Комисија дала позитивно мишљење о акционим плановима за поглавља 23 и 24, сада се чека да Влада Србије усвоји коначне верзије тих планова и пошаље их Савету ЕУ.

Ове верзије су израђене уз консултације са Европском комисијом, а како је недавно рекао шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт могуће је да земље чланице затраже додатна разјашњења, али се не очекују већи проблеми.

Скрининг извештаји су у целости завршени за 10 од укупно 35 поглавља и за њих је објављен такозвани исход скрининга.