Скупштина о амандманима на законе о туризму и националним парковима

Посланици су у парламенту претресли амандамане на Закон о националним парковима, који за циљ има заштиту природе, утврђивање граница заштићених подручја и утврђивање правила шта ће и где моћи да се гради, наводи Танјуг.

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић оценила је у дискусији да је убеђена да ће закон бити примењив у пракси, а зацртани циљеви остварени.

Посланица ДС Гордана Чомић указала је да би у будућим законима у овој области требало обратити пажњу и на мере за боље начине чувања вода у националним парковима, али и вода иначе, али и на риболов, ресурс чија је вредност, како је рекла, често не види, а непроцењива је.

Посланик Преокрета Јанко Веселиновић указао да се на списку општина које обухвата Национални парк Фрушка гора, налази и општина Петроварадин која у стварности не постоји.

Веселиновић је истакао да је та општина укинута, али да, и поред тако видљиве нелогичности, амандман који је Преокрет предложио није прихваћен.

Министарка је објаснила да су за одређивање граница подручја националних паркова, документацију преузели од Републичког геодетског завода.

"Веселиновић је реплицирао да се овде не ради о катастарској општини већ о општини као локалној самоуправи, те да ће се врло брзо доћи у ситуацију да, када се организује састанак представника општина са подручја Националног парка Фрушка гора, нико из општине Петроварадин се не појави, јер та општина не постоји.

Посланица Гордана Чомић укључила се у ову дискусију, упитавши министарку како ће утврдити границу на Дунаву у Националном парку Ђердап?

Министарка је истакла да управљач има обавезу да у року од 12 месеци, заједно са Републичким геодетским заводом и Заводом за заштиту природе, идентификује границе националних паркова у складу са парцелама.

Након индентификације следи обавеза обележавања граница коју спроводи управљач у складу са Правилником о обележавању који је саставни део Закона о заштити природе, нагласила је она.

Министрка је подвукла да је циљ да се тај посао заврши што је могуће пре.

Више од 80 амандмана на измене Закона о туризму

Посланици су претходно разматрали 83 амандмана на предложене измене Закона о туризму, а најчешћи предлози односили су се на потребу промена у раду туристичких агенција, бржу динамику доношења планова у туризму, повећању казни за кршење закона, али и неоподним условима које морају да имају кандидати за место директора туристичких организација.

Посланик ДС Дејан Николић истакао је да је уместо измена Закона о туризму требало донети потпуно нови закон у овој области јер измена више од половине одредби захтева и доношење новог закона.

Николић је указао на неопходност увођења дестинацијског менаџмента у област туризма, јер је то модел који у Европи функционише већ 20 година.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић је рекао да су се одлучили за измену постојећег, а не доношење новог закона јер су то били захтеви туристичке привреде, а било је неопходно и што пре обезбедити заштиту путника и увести у ред пословање туристичких агенција.

Када је у питању измена стратегија о туризму, министар је нагласио да законске измена предвиђају доношење стратегије на пет година али се акциони планови морају усклађивати знатно чешће - на једну или две године.

Посланица Сабина Диздаревић из СДА указала је на потребу пројеката прекограничне сарадње са општинама и градовима из суседних земаља који утичу на повезивање и јачање конкурентности и промовишу идеју регионалне и мултинационалне сарадње.

Такви пројекти су, према њеним речима веома важни за општине као што су Тутин, Сјеница, Пријепоље које имају интензивну сарадњу са суседним општинама у Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Посланица Олена Папуга из ЛСВ је указала на потребу да будући директори туристичких агенција морају имати најмање седам година радног искуства и пет година у туризму, јер би, како је рекла, директор који обавља ту функцију требало да има завршен факултет туристичко угоститељског смера, а не како садашње измене закона предвиђају друштвено хуманистичког смера.

Дејан Николић из ДС се сложио са овим предлогом јер, како је рекао, није добро да први човек туристичке организације, никада није радио у туризму.

Он је такође указао да су туристичке организације какве данас имамо у Србији превазиђен модел и да би, по угледу на друге земље Европе, требало уводити пословање туристичких бордова.

Министар Љајић се сложио да садашњи модел туристичких организација, нарочито у локалним срединама, јесте превазиђен и да је интенција да се пређе на туристички менаџмент.

Посланик ЗЗС Благоје Брадић је нагласио да су предвиђене казне за туристичке агенције у распону од 120.000 динара до 800.000 динара недовољне већ да би их требало повећати од 500.000 до два милиона динара.

Улога казни је у одвраћању а не само у кажњавању, рекао је Брадић, наводећи да сматра да би повећање казне довеле до тог циља.

Министар Љајић је одговорио да казне нису једине предвиђене санкције, већ да постоји могућност забране рада туристичким агенцијама али и одузимање лиценце.

Љајић је мишљења да би закон требало да штити путнике, али и туристичке агенције, јер је намера предлагача да се уведе ред у рад туристичких агенција.

На дневном реду прве седнице јесењег заседања и ратификација неколико међународних докумената и одлука о престанку функције председника Комисије за хартије од вредности.

Међу документима о чијој ратификацији треба да се изјасне посланици су и Протокол о спречавању загађења вода проузрокованог пловидбом, уз Оквирни споразум о сливу реке Саве, споразуми Србије и Марока у области ветерине и Србије и Мађарске о правовременој размени информација у случају радиолошке опасности.