петак, 02.10.2015, 13:23 -> 14:03
štampajФратини: ЕУ није успела да повеже грађане и институције
Председник италијанског Удружења за међународне организације Франко Фратини оценио је да ЕУ није успела да постигне кључни циљ, а то је да повеже грађане и институције, због чега је све већи раздор између становника ЕУ и институција у Бриселу.
Франко Фратини је рекао да никада није видео толико јак национални егоизам и мањак солидарности, као сада у избегличкој кризи, а да земље попут Србије, у актуелним околностима, изгледају више европски од појединих чланица Уније, преноси Танјуг.
Фратини је, на панелу "Побољшање европског модела управљања: у корак са напретком" на 5. Београдском безбедносном форуму, рекао да је демократија у ЕУ болесна и да мора да се редефинише идеја да демократија може да буде компатибилна са националним егоизмом.
Неуспех повезивања грађана и бриселских институција, према његовим речима је узрок за раста евроскептика у Италији, која је увек била еврофанатична земља.
"Осећај грађана је да је ЕУ мешавина правила и бирократије, као и технократске елите која покушава да наметне шта треба да се ради и шта не. То је узрок промене става према ЕУ и европске интеграције", поручио је Фратини.
Он је указао да у Европском парламенту постоји чак једна трећина посланика из редова евроскептичних партија из Италије.
Фратини је казао да у Италији влада уверење да постоји завера технократа који желе да утичу на судбину земље, те упитао зашто је Европа неспособна да јасно каже да тај осећај не одговара стању.
Истовремено је указао да је Италија током грчке кризе, иако је сама била међу кризним државама 2012., исказала солидарност и учествовала са више од 50 милијарди евра помоћи Атини.
"Како објаснити пореским обвезницима да после те жртве, плаћања 50 милијарди евра за спас Грчке, да из Брисела постоје диктати о фискалној регулацији у Италији или шта радити са порезима", указао је Фратини подсећајући да су Италијани, када су се нашли пред "понором" спознали ситуацију и без генералних штрајкова и других опирања поднели мере изласка из кризе.
Исто тако, када је реч о избегличкој кризи, упитао је он, како објаснити Сицијлијанцима, који већ годинама спашавају и примају избеглице, да њихов глас није нико чуо, већ да се тек сада, када је Немачка гласно позвала на солидарност дошло до деловања.
"Ми смо годинама апеловали, а тек сада када је Немачка дигла глас нешто се помера", поручио је он додајући да се може замислити фрустрација Италијана, јер су апели италијанских министара остали без реакција у ЕУ.
Европскептичне странке, како је додао, баве се свакодневним животима грађана, док је ЕУ неспособна да одговори на потребе становништва, објаснио је све већу снагу европскептичких политичких странака.
Фратини је рекао да никада није видео толико јак национални егоизам и мањак солидарности, као сада у избегличкој кризи.
Савет ЕУ је покушао то да реши на основу квалификоване већине уместо на основу консензуса, што је срамота за Европу, јер је раније себе декларисала као савез земаља владавине права.
Земље попут Србије, према његовим речима, у актуелним околностима, изгледају више европски од појединих чланица Уније.
Он је приметио мањак ефективности институација ЕУ и рекао да се земље понашају по принципу "Европе а ла карт".
"Чланице имају тенденцију да воле да бирају оно што је атрактивно, а то је заједничко тржиште, да нема царина и баријера, али мигранти нису атрактивни и онда затварају границе и блокирају слободу кретања, бирајући само оно што им се свиђа", критиковао је Фратини истичући да је "шенген" важно достигнуће ЕУ.
Уколико ЕУ буде и даље нејединствена и понашала се на овај начин, уместо да се понаша одговорно као што су у избегличкој кризи Немачка, Аустрија, Србија и Италија, онда ћемо остати група небитних земаља у односу на остали свет, уверен је Фратини.
Само ако се, како је нагласио, национални егоизми превазиђу ЕУ ће бити глобални играч.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар