Николић у УН: Пријем Косова у Унеско био би опасан преседан

У генералној дебати на 70. заседању Генералне скупштине УН, Николић је, говорећи о захтеву за пријем Косова у Унеско, позвао УН да очувају кредибилитет и да се успротиве иницијативи коју је поднела Албанија са још 44 земље.

Овде можете прочитати интегралну верзију говора председника Николића

Сигуран сам да ћете се, као одговорни државници и часни људи, успротивити неправди и злу које би било нането Србији евентуалним прихватањем те нечасне иницијативе и које би, у будућности, могло као домино ефекат да се прелије и на друге народе и државе", рекао је Николић.

Он је оценио да је "Србија једина земља у Европи којој, поред отимања дела територије, протеривања грађана, некажњеног убијања и такозване жетве органа, сада покушавају да отму и културну баштину под заштитом Унеска", и изнео податке о уништавању православних храмова и других објеката на Косову од доласка мисије УН и Кфора 1999.

У том периоду, албански терористи су систематски уништавали трагове духовности и културе и вишевековног живота српског народа на Косову и Метохији... Према ставу 31. Конференције Унеска, на Космету је извршен злочин према културној баштини", нагласио је Николић.

Према његовим речима, "на Косову се не чува само српска, чува се европска култура, светско памћење, чува се значајан корак цивилизацијског хода човековог на читавој Земљи" због чега је важно да Србија као пуноправна чланица Унеска остане "чувар свог и светског културног блага".

Бранећи право Србије да, као и у претходних 11 векова, чува и поносно истиче своје идентитетско културно наслеђе, бранећи се од нечасне намере да се туђа баштина украде и припише другоме, ми бранимо принцип, основна начела на којима почива међународно право, људска правда, принцип на којем је устројен Унеско.

Зато апелујем на све председнике да не дозволите да се српском народу одузме његово биће, отме његова суштина, његова духовна вертикала – манастири на Косову и Метохији, и прогласе културном баштином албанског народа на Косову и Метохији. То, просто, није истина, није историјска ни научна чињеница. Није правда", рекао је Николић.

Говорећи о Косову, Николић је казао да Србија разговара с представницима администрације у Приштини, да ће испунити све обавезе из Резолуције 1244 Уједињених нација и до сада постигнутих договора у Бриселу, али да "никада неће признати независност дела своје територије за који везује своје постојање, Аутономне Покрајине Косово и Метохија".

Проблем масовних миграција највећи изазов

Као највећи изазов данас, Николић је навео проблем масовних миграција с Блиског истока, оценивши да је хуманитарна катастрофа с којом се суочава свет само последица кризе која већ више од четири године потреса Сирију без адекватног одговора међународне заједнице.

Он је рекао да се Србија, упркос тешкој економској ситуацији, труди да избеглицама обезбеди пристојан боравак и смештај, али и упозорио да "ако међународна заједница, а пре свих Европска унија, не учини конкретан напор да се проблем реши, Југоисточној Европи прети још већа хуманитарна катастрофа са непредвидивим последицама".

Николић је навео да је у Србији од почетка године до 14. септембра евидентирано укупно 125.138 избеглица, од којих су само 524 поднеле захтев за азил, и указао на "забрињавајуће понашање представника власти у појединим државама које су подигле жичане и жилет-ограде у намери да гетоизирају азиланте који беже од рата и немаштине".

Он је указао да такво понашање, супротно Конвенцији о статусу избеглица и прокламованој солидарности чланица ЕУ, додатно отежава ситуацију "оним земљама које поштују међународно право и понашају се хумано према људима које је задесила несрећа".

"Владе појединих земаља, чланица УН, понашају се као да никада нису изашле из идеологије која је владала до завршетка Другог светског рата, и руше тешком муком постигнуту крхку стабилност на Балкану којој је највише допринела Србија", рекао је председник Србије.

Додао је да су границе Србије отворене за избеглице, али да због економске кризе с којом се суочава од 2008, "Србија није земља у којој избеглице могу да остваре нешто више од сопствене безбедности".

"Зато је потребан свеобухватни план који би морао да се реализује у најкраћем могућем року. Ако га не буде, мигранти ће се потпуно препустити кријумчарима људи. Пасивност и све нехуманији однос према мигрантима отварају тржиште за кријумчаре. Онда би низ катастрофа, од Средоземља до Британије, био трагичан, а ону у којој је погинуло више од 800 људи памтили бисмо само као једну у том низу", нагласио је председник Србије.

Грађани Србије хумани људи, добри домаћини и добри суседи

У обраћању Генералној скупштини УН, Николић је рекао и да грађани Србије нису геноцидни злочинци, већ хумани људи, добри домаћини и добри суседи.

"Иако није директно учествовала у сукобу деведесетих на подручју бивше Југославије, који је на сличан начин инициран и инсцениран као сукоб у Сирији, Србија је означена кривом", рекао је Николић и подсетио на покушај да се у Савету безбедности УН усвоји резолуција о Сребреници којом би се, како је рекао, "Срби жигосали као пример геноцидног народа, иако таква тврдња за било који народ у свету нема оправдања".

"Какви смо то ми геноцидни злочинци, да ли о томе или о добродушним и великодушним домаћинима говоре снимци миграната који у региону једино у Србији не делују уплашено и забринуто поступцима народа или власти. Да ли су се то грађани Србије променили? Нису. Грађани Србије свих националности су одувек, и тада и сада, хумани људи, добри домаћини и добри суседи", рекао је Николић.

Он је подсетио да је Србија, поред избеглица с Блиског истока, "домовина више стотина хиљада избеглих и расељених лица са подручја бивше Југославије, међу којима је највећи број Срба, а има и Бошњака, Хрвата, Рома и припадника других националности и још увек се суочава с последицама тих миграционих промена које су измениле демографску, социјалну и сваку другу структуру државе и друштва".

Николић је рекао да Србија као земља коју је криза много погодила, очекује одговорно и хумано понашање чланица Уједињених нација.

"Требало би да сви будемо свесни да ће ситуација у којој се налазимо имати глобалне последице. Цивилизација се налази на прекретници. Европа је на великим искушењима. Сада је време да покаже да ли је и даље лучоноша у примени људских права, поштовању међународног права, или ће наставити да затвара очи пред очигледним двоструким стандардима и допустити да тековине цивилизације важе само за неке државе и неке народе", навео је Николић.

Председник Србије говорио је и о изазовима које представљају екстремизам и фанатизам, али и климатским променама, о одрживом развоју, борби против сиромаштва.

Он је рекао да се боља будућност може очекивати "само уз превазилажење проблема као што су глад, ратови и болести" због чега Србија, како је додао, активно учествује у мировним операцијама широм света, председава ОЕБС-у и као кандидат за чланству у ЕУ "одлучним мерама свој систем и праксу прилагођава стандардима Уније".

Нагласивши да "равноправност не важи само у односима између појединаца, већ и односима међу државама", Николић је позвао УН на емпатију, солидарност, одговорност и хуманизам.

"Желео бих да се наредне године сретнемо на овом месту са другачијим порукама, ако не решеним, а оно бар перспективно начињеним помацима у решавању проблема који нас данас оптерећују. Да из године у годину будемо бољи и да свет осети да идеје слободе и равноправности, идеје хуманог и праведног друштва нису тек речи које изговарамо као реторичке фразе, већ истинска посвећеност да буду примењене на нашој заједничкој планети", рекао је председник Србије.