Припреме за отварање преговарачких поглавља у пуном јеку
Србија је знатно поправила свој имиџ у Европској унији, не само због напретка у нормализацији односа Београда и Приштине, него и због озбиљности с којом је приступила припремама за отварање поглавља 23 и 24, рекли су Танјугу бриселски дипломатски извори.
"Расположење према Србији позитивније је него икада", рекао је за Танјуг европски функционер који је желео да остане анониман и додао да је један од кључних фактора, поред напретка у бриселском дијалогу, озбиљан и систематски приступ Београда изради акционих планова за ова два поглавља, којима се најављују корените измене правосудног и безбедносног система.
Када је реч о поглављу 23, које се бави правосуђем, у Бриселу кажу да је најновија верзија акционог плана "веома близу тексту који би био прихватљив за чланице ЕУ", чиме је испуњен главни предуслов да Европски савет да зелено светло да се то поглавље отвори почетком следеће године.
Реч је о 413 страница дугачком документу, у чијем су стварању учествовале не само владине службе и експертски тимови, него и многобројни представници цивилног друштва, што је нарочито позитивно оцењено у Европској комисији.
Кристијан Данијелсон, генерални директор у Директорату ЕК за проширење, у недавном интервјуу за Танјуг јавно је похвалио Србију због напретка у реформи правосуђа.
Реформе које акциони план подразумева укључују знатно јачање институција за сузбијање корупције, са нагласком на независности правосудних органа, измени законске регулативе и превенцији.
Сем тога, план предвиђа доношење новог Устава до краја 2017. године, чему ће претходити темељна и конкретна јавна расправа.
До краја ове године биће усвојена и нова стратегија за заштиту права мањина, са посебним нагласком на унапређење положаја Рома, а озбиљна пажња посвећује се и успостављању институционалног оквира за независност медија, што укључује и регулацију односа медија и маркетиншких агенција.
Када је реч о поглављу 24, које се односи на реформу полицијског система и заштиту основних права, акциони план предвиђа увођење централног криминалистичко-информативног система у наредне 2-3 године, повећање капацитета за анализу и систематско праћење трендова миграција.
Извори Танјуга кажу да су у Бриселу свесни да ће захтев Комисије да се јасније раздвоје надлежностои полиције и тајних служби представљати проблем за Београд, као и захтев да се са Косовом потпише уговор о реадмисији, какав Србија већ има са ЕУ.
Стога је, кажу у Бриселу, ово друго питање бити изузето из поглавља 24 и пребачено у поглавље 35, чија је тема нормализација односа Београда и Приштине.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар