Дачић: Време је за отварање првих поглавља

Обраћајући се министрима спољних послова ЕУ и држава кандидата за чланство у Луксембургу, Ивица Дачић је подсетио на период у којем је, како је рекао, било неколико веома позитивних догађаја, који су, према његовом уверењу, још једном потврдили опредељење Србије и правац којим се она, али и читав Западни Балкан, крећу.

"Потписивањем четири споразума у Бриселу решена су нека од најважнијих питања везаних за свакодневни живот, пре свега Срба на Косову и Метохији. Верујем да су ови споразуми веома битни и за укупну стабилност региона", рекао је Дачић, преноси Танјуг.

Подсетио је и на успешно окончан овогодишњи Самит о Западном Балкану, на коме је потврђена посвећеност лидера региона помирењу и сарадњи, европским вредностима и реализацији неких од најважнијих пројеката који представљају заједнички интерес свих нас.

"Нажалост, пред нама се налази и неколико тема које изазивају забринутост и које траже да се сви веома озбиљно, интензивно и брзо ангажујемо", навео је шеф српске дипломатије.

После бројних трагедија миграната које су се десиле, немогуће је, како је рекао, не увидети најхитнију потребу да сви заједно одговорно и енергично приступимо решавању горућег, вероватно највећег, проблема Европе и њеног окружења данас.

"Србија је једна од земаља која је на удару великог таласа миграната из ратом захваћених подручја. Нашли смо се на главној рути сеоба, на специфичној позицији између држава чланица ЕУ. Мигранти немају другог начина да копненим путем уђу у Србију, осим да пре тога пређу преко територије ЕУ, која је након тога опет већини главни циљ кретања", указао је Дачић.

Истакавши историјску улогу региона Балкана као раскршћу и епицентру дешавања, Дачић је рекао да Србија нажалост има велика и болна искуства са избеглицама, интерно расељеним лицима и сеобама.

"У Србији борави 44.000 избеглица из Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, о којима се бринемо већ две деценије, а од 220.000 интерно расељених лица, која су напустила КиМ после 1999. године, својим домовима се вратило само 1,9 одсто њих", навео је Дачић.

Указао је да не треба заборавити да Србија пре свега има обавезу према њима, јер тај проблем, како је рекао, није мањи од проблема миграната са Блиског истока и из Африке. 

"Међутим, данашња ситуација и чињеница да је од почетка ове године до краја августа државну границу Србије илегално прешло преко 120.000 људи, од којих је намеру да затражи азил у Србији исказало нешто мање од 108.000 лица за нас представља нову, веома комплексну, врсту изазова", прецизан је Дачић.

Само 500 захтева за азил у Србији 

Иако, каже, већина изражава овакву намеру, до сада је само 500 особа заиста поднело захтев за азил, што није за чуђење, јер њихова дестинација није Србија, већ државе чланице ЕУ из западне и северне Европе.

"На свим нивоима смо показали спремност да се, у границама својих могућности, суочимо са ситуацијом и одговорно урадимо свој део посла. И то у тренутку када је стандард грађана Србије на незадовољавајућем нивоу и угрожен економским и другим проблемима, а потребе избеглица из региона и интерно расељених лица незадовољене", истакао је први потпредседник српске владе.

Истакао је да се ангажовање Србије не састоји само у пружању помоћи онима којима је она потребна, већ и на борбу против криминалних група које се баве кријумчарењем људи, експлоатишући њихову несрећу.

Поступање Србије према овим људима наилази на позитивне оцене Европске уније, јер се према њима односимо на начин који је у потпуности у складу са европским и међународним стандардима, констатовао је Дачић истакавши да Србија овакав обиман терет не може да носи сама, јер за тако нешто немамо капацитета – ни смештајних, ни људских, ни финансијских.

Подсетио је да је ЕУ за Србију и Македонију издвојила укупно 1,7 милиона евра.

Дачић је још једном указао да би Конференцију о изазовима западнобалканске руте потребно одржати што пре, те га, како је рекао, радују најаве да би она могла бити реализована 5-6. октобра.

Очекивања Србије су, рекао је, да ће предстојеће конференције резултирати конкретним мерама подршке, пре свега финансијске, јер досадашња помоћ коју нам је ЕУ пружила, а на којој смо захвални, нажалост није довољна да подмири ни значајнији део садашњих потреба.

"А нарочито неће бити довољна уколико заиста дође до значајнијег повећања броја миграната, које се најављује за јесен", рекао је Дачић истакавши да Србија сматра да решење није у парцијалним и локалним корацима као што су затварање граница или подизање ограда, већ у сарадњи и координацији целе ЕУ и актера из региона који је окружују.

"Ми смо најдиректније заинтересовани за ту врсту сарадње и константно на њу позивамо. Једино право и ефикасно решење је стабилизација кризних подручја, на чему је потребно дугорочно радити", рекао је министар.

Актуелна криза, превазилазећи политичке, културолошке и административне границе држава, показује повезаност међусобно удаљених подручја у данашњем свету и истиче потребу за налажењем свеобухватних решења, истакао је шеф српске дипломатије.

"Она такође истиче и потребу да се убрза интеграција западног Балкана у ЕУ, наравно у складу са капацитетом напредовања и испуњавања услова сваке од држава појединачно, као и да се избегне затварање и претварање садашње ЕУ у неку врсту тврђаве", закључио је Дачић.