Одбрана од града поново у надлежности РХМЗ-a

Скупштина је усвојила и Закон о запаљивим и горивим течностима и запаљивим гасовима. Посланици су усвојили и годишњи план употребе ВС и других снага одбране.

Послови противградне заштите су до сада били у надлежности МУП-а, односно Сектора за ванредне ситуације, а изменама Закона о министарствима предвиђено је да се они врате у надлежност РХМЗ-а, што је био случај до 2011. године.

РХМЗ ће од Сектора за ванредне ситуације преузети запослене и постављена лица, као и права, обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву за обављање надлежности у области противградне заштите. 

Посланици ДС-a критиковали су предложена законска решења у области одбране од града, а министар унутрашњих послова Небојша Стефановић им је поручио да је закон који је уређивао ту област донет још 1992. године и да су, док су били на власти, имали прилике да донесу боља решења, али да то нису урадили.

Посланици су разматрали око 100 амандмана на предложене законе о одбрани од града и о запаљивим и готивим течностима и запаљивим гасовима, као и изменама Закона о министарствима, којима је, поред осталог, предвиђено да послови заштите од града у будуће буду у надлежности РХМЗ-а.

Драган Шутановац је истакао да се врх МУП-а не бави суштинским проблемима, наводећи да предложена решења о одбрани од града нису целисходна и свеобухватна и да њихово усвајање неће решити проблеме. ДС је, поред осталог, амандманима предложио оснивање Агенције за ванредне ситуације, која би се бавила пословима одбране од града.

Министар полиције је подсетио да је управо власт демократа донела одлуку да се послови заштите од града пренесу у надлежност Сектора за ванредне ситуације 2011. године, а који се нигде у свету не бави тим пословима.

Одговор по питању формирања нове агенције стигао је и од шефа посланика СНС-а Зорана Бабића, који је рекао да је неопходније да се новац уместо на формирање разноразних агенција употреби за модернизацију радарског система, праћење градоносних облака, за куповину ракета, за модернизацију лансирних станица, за финансирање људи који ће те ракете испаљивати, али и за штету коју град чини над усевима.

Бабић је навео да је 2009. године, како је говорио некадашњи посланик Захарије Трнавчевић, штета од града била 100 милиона евра, али да ни то тадашњу власт није подстакло да донесе нови закон.

Влада Србије је иначе усвојила 17 амандмана, међу којима је и амандман Драгана Јовановића из Нове Србије да надзор над применом одредаба овог закона обавља министарство надлежно за пољопривреду.

Посланик Нове странке Владимир Павићевић напоменуо је како је од 12 амандмана које је његова странка поднела на три законска предлога прихваћено пет, а да је од конституисања парламента та странка поднела 1.275 амандмана, од којих је прихваћен 81.

"То је 6,35 одсто. Ако бисмо то превели на подршку у бирачком телу то би значило да Нова има подршку 6,35 одсто. Наш циљ није да се задржимо на томе, већ да освојимо 20 одсто на следећим парламентарним изборима", рекао је Павићевић, додајући да он број прхваћених амандмана разуме и као неку врсту "тихе сагласности" да влада није била ефикасна по питању одбране од града.

Стефановић се није сложио са том констатацијом, наводећи да се влада трудила да пронађе решења која ће бити одржива и да је пред посланицима закон који на озбиљнији начин уређује ту област.

Независни посланик Јанко Веселиновић указао је на почетку заседања на повреду пословника јер је седница почела са 20 минута закашњења.

Веселиновић је подсетио да се седнице, по пословнику, одржавају уторком, средом и четвртком и да почињу у 10 сати.