Корак ка реформи политичког система

Смањење броја посланика и одборника у локалним скупштинама, промена изборног система, боља заступљеност општина, све су то идеје за промену политичког система. Коначан предлог још се припрема.

Зоран Бабић из Српске напредне странке каже да би у предлогу требало да се нађе иницијатива за смањење броја посланика.

"Државе које су са сличном површином имају далеко мање парламенте. Такав један економичнији, ефективнији и бржи парламент заслужују и грађани Републике Србије", сматра Бабић.

Ефикаснији систем циљ је свих чланова Акционог тима. Различито, међутим, оцењују, шта он подразумева.

"Мислимо да на сва три нивоа треба наметнути један уједначен критеријум да не би дошло до лицитирања, да општине, градови, посланици у Војводини или посланици у Скупштини лицитирају са бројевима", истиче Дијана Вукомановић из Социјалистичке партије Србије.

Иван Бауер из Социјалдемократске партије Србије слаже се да је потребно смањити број републичких посланика са 250 на 150, али и смањити број посланика у војвођанском парламенту, као и смањење броја одборника у градским односно скупштинама општина.

Гордана Чомић из Демократске странке сматра да је добро да се поведе расправа о политичком интегритету и о интегритету инситутуција.

"Дакле, шта можемо и у којим законима да јасније напишемо да би се стварно поштовало оно што је записано да би народни посланик био народни посланик", објашњава Чомићева.

У ДСС-у кажу да ће се одазвати позиву Акционог тима и учествоваће у изменама политичког система као ванпарламентарна странка.

"Има много људи који заступају те аргументе да би било добро да се рецимо на локалу људи бирају директно. Ја заиста сматрам да је то боље решење, али треба наћи неко средње решење између пропорицоналног система и директног избора", каже председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић.

Део стручне јавности предлаже формулу за израчунавање идеалног броја посланика. За Србију би, тако, оптималан број био 193 парламентарца. Ипак, велики број земаља не испуњава услове те формуле.

"Централна треба да буде ствар промена самог изборног система и свих проблема које ми имамо са тим изборним системом. То је пре свега везано за питање како ми бирамо политичку елиту која нас представљаи, између осталог, и географску представљеност и друге ствари које тренутни изборни систем на лош начин уређује", указује Ђорђе Вуковић из Цесида.

У трећем кругу своје предлоге изнеће цивилно друштво, Српска академија наука и уметности, и међународе организације. Што је за неке спорно. У СНС-у кажу да ће то бити прилика да се искористе најбоље идеје из политичких система земаља чланица Европске уније.