Резолуција о Сребреници, порука мира или продубљивање подела?

Двадесет година од страдања Бошњака у Сребреници биће, све је извесније, обележено и у Поточарима и у Њујорку. Пред најјачим телом Уједињених нација, наћи ће се резолуција чију израду предводи Уједињено Краљевство. О тачном садржају, како истичу, "још се договарају са партнерима", а медијски написи су, тврде – нетачни.

"Надамо се да ће се њом одати почаст жртвама геноцида у Сребреници и свима онима који су патили на свим странама у рату, те да ће охрабрити даље кораке ка помирењу и бољој будућности за Босну и Херцеговину. Ова годишњица је, такође, прилика за целу међународну заједницу да извуче поуке из једног од најтужнијих тренутака у историји УН и да нагласи нашу одлучност да се ангажујемо на спречавању геноцида, злочина против човечности и ратних злочина", саопштава британска амбасада.

Медији наводе да у овој иницијативи учествују и Холандија и Сједињене Америчке Државе, а да ће 11. јул бити проглашен за Дан сећања на страдање 8.000 муслиманских мушкараца и дечака, што је већ усвојено у Европском парламенту 2009. Српска влада од Британије очекује детаље о тексту резолуције.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић каже да је Србија отворена за све разговоре. Навео је да је Србија против тога да се годишњице злочина злоупотребљавају у политичке сврхе, а да је апсолутно неспорно одавање почасти жртвама било ког злочина, тако и злочина у Сребреници.

Из Бањалуке је јуче стигла порука да је случај исполитизован, од квалификације злочина до броја страдалих. Данас стиже и порука да је резолуција удар на Републику Српску.

"Ја сам сигурна да су све интервенције у функцији дестабилизације и удаљавања нас једних од других и сви они који су предлагачи морају да виде какве ће то прилике имати у држави на коју се односи", каже премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић.

Иако декларативно носи поруку мира, иницијатива би могла да продуби поделе у региону, оцењују стручњаци. А да ли ће изазвати поделе и у Савету безбедности?

"Зависи од тога шта ће бити, да ли ће се нека од великих сила као што је Русија осетити на неки начин погођеном и да ли то може да отвори врата некој каснијој критици њене политике", каже спољнополитички коментатор Милан Мишић.

Међутим, неће то бити брига само за светске силе.

"То је свакако део притисака на Србију да изговори званично ту реч геноцид. Можемо да сазнамо шта ће бити у тој резолуцији и да припремимо адекватне политичке изјаве тим поводом, ако она буде усвојена или ако њен публицитет буде нанео штету Србији", истиче Мишић.

Скупштина Србије је крајем марта 2010. године усвојила Декларацију којом осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995. године. Владајућа коалиција, окупљена око ДС-а и СПС-а, оценила је тада да се документом скида кривица са народа и државе, али и избегла да тај злочин квалификује као геноцид.