САД спремне да "погурају" преговоре Србије и ЕУ

Прилика за то може бити предстојећа посета српског премијера Александра Вучића Вашингтону, рекли су агенцији Бета, уз извесне ограде, дипломатски званичници у Бриселу, напоменувши да "не желе да спекулишу, али да изгледа могуће".

Такође, указују на то да је, иако албанска страна није дошла на последњу рунду дијалога у Бриселу, дошло до извесног напретка у преговорима Београдског тима и представника ЕУ о оснивању Заједнице српских општина (ЗСО), што Београд сматра кључним условом за даљу нормализацију односа с Приштином.

Озбиљнији напредак у тој нормализацији, а то значи пре свега формирање ЗСО, могао би да буде важан тег приликом одмеравања услова за отварање првог поглавља у преговорима на састанцима шефова дипломатија и лидера ЕУ у јуну.

За Србију би то био преломни знак да нема додатних условљавања на путу ка чланству у Унији, већ се креће у партнерски однос.

На додатне препреке су се веома јасно и гласно још од половине априла пожалили и премијер Вучић и шеф дипломатије Ивица Дачић, нагласивши да је Београд у дијалогу с Приштином и припремом за отварање поглавља у преговорима учинио све што је тражено, док се приштинским властима гледа кроз прсте иако коче дијалог.

ЕУ и Вашингтон су исказали видљиво задовољство због веома одмерених ставова Београда у кризи изазваној у Македонији после напада албанских терориста на полицију у Куманову, као и чињенице да је Вучић отишао у посету Тирани, упркос великим критикама, не само Србије, већ и ЕУ и САД, на рачун албанског премијера Едија Раме због његовог за регион запаљивог става око пројекта "Велике Албаније".

Амерички Стејт департмент је у посебној изјави поздравио посету српског премијера Тирани.

Вучић је изјавио да ће у Вашингтону разговарати и о могућностима да Србија учествује у пројекту Трансјадранског гасовода, који подржавају САД и ЕУ, и да се снабдева гасом из других америчких пројеката.

Премијер је одбацио с тим у вези лансиране спекулације да то значи да Србија напушта политику добрих односа с Русијом и објаснио да је једини циљ да се Србији обезбеди гас, имајући у виду да је Русија предочила да ће до 2019. године обуставити испоруке гаса Европи преко Украјине и изградити алтернативни гасовод Турски ток.

САД и ЕУ се противе изградњи Турског тока који би Европу снабдевао са 63 милијарде кубних метара гаса, док би будући Трансјадрански гасовод снабдевао Европу са десет милијарди кубних метара, што представља озбиљан проблем, на који је указао и Вучић, јер се не зна како би Србија обезбедила енергију.

Вучић је још у фебруару у Минхену, с помоћницом државног секретара САД Викторијом Нуланд разговарао о енергетици и могућностима снабдевања Србије гасом, а речено је и да је "Нуланд подржала европски пут Србије и наставак дијалога Београда и Приштине под покровитељством ЕУ".

Аналитичари у угледним и Стејт департменту блиским гласилима, као што су Форин аферс и институт Стратфор, упозорили су да је Запад запоставио Западни Балкан, препуштајући га и "опасним аветима прошлости", а то је, закључили су, управо супротно интересима Запада и иде на руку руском упливу на регион.

Стратфор је, штавише, мишљења да "Запад, Русија и Турска имају заједничког супарника на Балкану: политичку нестабилност", и сматра да Русија и Запад настоје да купе утицај улагањима и енергетским пројектима... док унутрашњи политички изазови прете да подрију спољне напоре за развитак и обликовање региона".

Како се наводи, "Запад има предност што располаже замашним фондовима за развој и одбрану који могу бити дозначени земљама гладним економског раста".

Агенција, међутим, закључује да "није изгледно да ће земље попут Србије или Македоније ући у чланство Европске уније у наредних 10 година, а гурнуте су уназад због унутрашњих подела и противљења неких чланица ЕУ".

Стратфор указује и на то да ће "ЕУ Србији, перспективној чланици, између 2014. и 2020. пружити потпору за реформе у висини од 1,5 милијарди евра, док ће чланица ЕУ Бугарска за исто раздобље добити 11,4 милијарде евра" из европских фондова, а Пољска, рецимо, 29 милијарди евра.