Какав је статус Срба у Албанији?

Срба у Албанији има највише у престоници више средњовековних српских држава, Скадру, заборављеном делу српске историје.

Симо Ајковић, председник Православног удружења "Свети Јован Владимир" каже да као деца нису знали да говоре албански него само српски.

"У првом разреду учитељ је морао да зна мало српски да би нам превео шта учимо", каже Ајковић.

Пешчар времена није био дарежљив према њима. Одузимао им је наду, са сваким насилно промењеним именом у време Енвера Хоџе. Ни после толико година, већина Срба није вратила изворна имена – делом због скупе, делом због компликоване процедуре.

"У арбанашкој документацији ја сам Павле Јакоја, а у Удружењу Срба и Црногораца у Албанији Павло Јакоја Брајовић, то ми је пуно име. Нисам могао да мењам презиме, јер још има проблема", каже Павле Јакоја, председник Удружења српско-црногорске мањине "Морача-Розафа" у Скадру.

До 1934. године, у Скадру и околини било је више од 20 школа на српском језику. Данас – само курс српског језика који је, за осам година, прошло око 700 деце.

Павле Јакоја каже да ће се борити за то да српски језик буде обавезан на северу Алабаније, а то му је, како истиче, обећао министар спољних послова Албаније, који је из Скадра. 

На потезу од Скадра до Драча некада је постојало неколико десетина православних храмова. Данас, могу да се изброје на прстима једне руке. Међу њима је и Црква Свете Тројице у насељу Врака у Скадру.

У Цркви изграђеној пре деценију служба се, о верским празницима, обавља на српском језику. И то захваљујући свештенству Митрополије црногорско-приморске.

"Задовољни смо својим радом јер смо и младе приклонили коренима, да долазе у цркву", каже Симо Ајковић.

А у центру Скадра, недалеко једна од друге – џамија, православна и католичка црква. Верска разноликост се, сви ће потврдити, поштује. Да је заједнички живот могућ, свакодневно се потврђује и у етно-ресторану у центру Скадра, чији власник поздравља и на српском.