Дачић: Подржавамо све одлуке ЕУ, осим санкција Русији

Обраћајући се учесницима конференције "Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ и приступање Србије", Дачић је указао да се питање усаглашавања спољне и безбедносне политике често своди на питање санкција према Русији, а да је поглавље 31 (спољна, безбедносна и одбрамбена политика) много сложеније, преноси Танјуг.

"Србија се обавезала на постепено усклађивање спољне политике са ЕУ и она ће у складу са својим обавезама то и учинити до момента приступања Унији. До тог тренутка повећаваћемо степен усклађивања у складу са својим интересима", рекао је Дачић, подсетивши да је Србија претходних година имала 97 одсто усклађености.

Шеф дипломатије је рекао да је тај проценат опао у години када је избила криза у Украјини и када се Србија не изјашњава о мерама према Русији.

"Ми смо у протеклим годинама подржавали готово све одлуке ЕУ", додао је Дачић.

Према његовим речима, процена Србије да остане неутрална је била добра.

"Позиција председавјућег ОЕБС-у омогућава да се разговара са свим странама", додао је Дачић.

Говорећи о поглављу 31, Дачић је рекао да је завршен скрининг и да се сада чека извештај Европске службе за спољне послове о томе.

Дачић је рекао и да Србија жели да буде значајан фактор регионане стабилности и ради на унапређењу сарадње на том плану.

Осврнувши се на недавне догађаје у Куманову, Дачић је рекао да су они показали да је неоходно да све земље сарађују.

Дачић је поновио став да је чланство у ЕУ кључни приоритет Србије што потврђује и чињеница да је Србија седма у Европи а прва на Бкану по учешћу у мисијама ЕУ.

Давенпорт: Постоји и замор од стрпљења

Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт оценио је да поред замора од проширења постоји и замор од стрпљења, истакавши да је важно наставити процес преговора Србије и ЕУ и отворити поглавља до краја године.

Давенпорт је подсетио да је Србија донела стратешку одлуку да постане чланица ЕУ, уз стављање акцента на увођење промена и постизања реформи на путу ка том циљу.

"Србија је већ постала веома важан партнер у ЕУ и она промовише стабилност овог региона", рекао је Девенпорт.

Српска влада је, како је навео, веома цењен политички партнер ЕУ.

Давенпорт је указао да заједничка спољна и безбедносна политика треба да буде део одговора у ефикаснијој борби против свих изазова данашњице са којима се суочавају све земље.

"Заједничка спољна и безбедносна политика представља комплекс политика око којег се слажу све чланице ЕУ", навео је Давенпорт и додао да и Србија може да допринесе таквој политици.

Поздравио је озбиљност и спремност Србије да примени принципе европске политике.

Дaвенпорт je рекао да у наредних месец дана мора да дође до суштинског напретка у дијалогу Београда и Приштине пре одржавања следећег састанка на политичком нивоу.

На констатацију новинара да Приштина отказивањем састанака и одбијањем да формира Заједницу српских општина блокира евроинтеграције Србије и на питање како се то може превазићи, Девенпорт је одговорио да то неће бити лак процес. 

Давенпорт је на маргинама конференције оценио да су премијер Александар Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић дали велики допринос у напретку дијалога Београда и Приштине истакавши да је у фебруару остварен кључни корак договором о правосуђу.

Према његовим речима, Дачић је са високом представницом ЕУ Федериком Могерини договорио низ састанака у вези са имплементацијом Бриселског споразума.

Билт: Поглавље 31 од кључног значаја

Бивши премијер и министар спољних послова Шведске Карл Билт рекао је да је поглавље 31 (спољна, безбедносна и одбрамбена политика) од кључног значаја за Србију, поготову имајући у виду ризике од тензија у региону.

Билт, добар познавалац прилика на Балкану захваљујући томе што је својевремено био први високи представник међународне заједнице за БиХ, изразио је очекивање да ће Србија прва преговарачка поглавља отворити до краја године, односно до почетка наредне.

Билт је на конференцији истакао да Србија, усаглашавањем са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, доказује да је део евопске заједнице, њен будући партнер и члан и неко ко дели заједничке интересе.

Према његовим речима, у региону постоји замор од придруживања који се може објаснити економским фактором и безбедносним изазовима.

"Вама је потребан стабилан оквир за спољну и безбедносну политику, што је важно и у економском смислу. Да бисте модернизовали економију, морате инвестиције да привучете и интензивирате трговину", рекао је Билт.

Како је рекао, неопходно је заједничком сарадњом усредсредити се на изазове који су у порасту како би они били превазиђени.

Билт је поздравио напоре које Србија чини у сповођењу економских реформи, које неопходне, као и у процесу приступања што је у интересу Србије и Европе. Такође, честитао је шефу српске дипломатије Ивици Дачићу на председавању ОЕБС-у.

Мишчевићева: Србија изабрала европски модел

Шефица преговарчког тима за приступање Србије ЕУ Тања Мишчевић изјавила је данас да се од Србије као државе која жели да буде члан ЕУ очекује да доприноси заједничкој спољној и безбедносној политици, а не само да буде њен корисник.

"Има ли други модел за реформу једне државе и друштва од европског модела? Мислим да нема. Увек има алтернатива, а то је да идете без модела. Ми смо изабрали да имамо модел и да је то ЕУ и евроинтеграције, као и друге држве Западног Балкана, и покушавамо да достигнемо ниво потребан да будемо део једног таквог клуба", рекла је Мишчевић.

Износећи закључке конференције о заједничкој спољној и безбедносној политици, Мишчевић је истакла да је сагласна са мишљењем бившег шведског премијера и шефа дипломатије Карла Билта да је Западном Балкану потребан снажан безбедносни оквир.

"Не као безбедносни кишобран него оквир нормалног функционисања што догађаји од пре пар дана показају", поручила је Мишчевић и додала да заједничка спољна и безбедносна политика није само усклађивање спољнополитичких ставова.

"Могли смо чути много више елемената похвале нашсег приближавања у поглављу 31. него негативних оцена, које се тичу степена нашег усклађивања", рекла је Мишчевић. Она је нагласила да је Србија урадила неке добре ствари попут учешћа у мисијама за управљање кризама, потписивања оперативног споразума са Европском одбрамбеном агенцијом што, како је рекла, превазилази оквире питања безбедности и задире у домен економског.

Мишчевић је поручила и да је важно питање како нечланство у НАТО савезу, партнерство и сарадњу уклопити у питање напретка у поглављу 31. Како је рекла, поглавље 31. није само питање заједничке спољне и безбедносне политике већ вредности и интереса.

"Припремати се за чланство значи знати и шта желите од тог чланства", закључила је Мишчевић.