Нови-стари услови за улазак Србије у ЕУ?

На питање, да ли се пред Србију "у виду покретних мета" стално постављају нови захтеви у процесу придруживања, што је претходних дана у више наврата поменуо шеф српске дипломатије Ивица Дачић, европски званичници одговарају негативно, позивајући се на критеријуме из Копенхагена, уз напомену да су услови јасни и познати, преноси Танјуг.

Министарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић у својим је изјавама ближа тим европски ставовима, него "скептицизму" министра Дачића.

Међутим, с обзиром на то да у преговорима и одлукама о придруживању Србије учествује 28 чланица ЕУ и да је сам процес приступања дуготрајан, тумачења шта подразумева испуњавање неких од критеријума се очигледно мењају у различитим фазама процеса.

Јавно изречени став ЕУ је пуна примена Бриселског споразума. На питање да ли за отварање првих поглавља у преговорима са ЕУ постоје и додатни услови чланица, пре свега Немачке, генерална секретарка Европског покрета у Србији Маја Бобић каже да "наравно да ЕУ јесте покретна мета и да неће стајати замрзнута чекајући да је сустигну они којима је то потребно и који су далеко иза".

"Наравно да има и глобалних промена које не иду на руку земљама кандидатима. Чињеница је и да су земље чланице добиле већи значај у процесу преговора и морамо да рачунамо на преговоре са свих 28 земаља чланица", каже Бобић.

Додаје да поједине чланице могу да покушају да поставе посебне услове "у оквирима добро познатих политичких и других критеријума".

"И то је најчешће раније постављање услова који ће свеједно доћи на дневни ред и уз сагласност свих чланица", рекла је Бобић Танјугу.

Према њеним речима, Бриселски споразум и нормализација односа са Приштином, дакле оно што следи и након бриселског споразума, једно је од питања код којих постоји доста непознаница за све стране које су у процесу.

"Постоје и различита тумачења шта је заправо нормализација. Чак и међу земљама чланицама ЕУ. Поглавље 35 је новина и за ЕУ. Међутим, то не значи да неко намерно и из пакости омета Србију, већ је резултат специфичности питања. Такође, лично сматрам да би мало политичке храбрости ЕУ и одлука о отварању преговарачких поглавља много више допринела бржем решавању и овог и свих других питања из 35 једнако вазних поглавља", рекла је Бобић.

Утицај појединих земаља на процес преговора посебно је изражен у случају Немачке, чији је сада већ преминули посланик Андреас Шокенхоф 2012. у Београду изнео чувених седам захтева, међу којима и захтев за заједничку правно-обавезујућу изјаву о међусобним односима Србије и Косова која би била спроведена до краја преговора о пријему.

У међувремену, у априлу 2013. године потписан је Бриселски споразум, Европски савет је усвојио одлуку о почетку преговора а у јануару 2014. одржана је прва међувладина конференција са ЕУ која је означила почетак преговора.

Међутим, ниједно конкретно поглавље још није отворено, а дискусија се између осталог води и око тога које од поглавља треба прво отворити. Немачка инсистира да то буде поглавље 35, које се односи на Косово.

Када се узме у обзир да је седам Шокенхофових услова у међувремену прерасло у девет, односно 11 услова Бундестага, које немачки парламент тражи да буду испуњени пре отварања поглавља, јасно је да је "мета покретна."

Шта се све тражи од Србије

Тих 11 услова данас, према речима министра спољних послова Србије, укључују и демонтирање Парка мира на мосту у Митровици који је подигнут 2014. и нема везе са Бриселским споразумом.

Поред уклањања Парка мира, Немачка, према писању листа Политика, тражи да Статус ЗСО буде у складу са приштинским законим, затим договор о позивном броју за КиМ, интегрисање цивилне заштите у приштински систем, о чему је потписан споразум у Бриселу, изградњу зиданих објеката на прелазима, примену договора о енергетици, заустављање шверца на илегалним прелазима, што је остварено будући да више нема алтернативних прелаза.

Међу условима су и прихватање пасоша на границама Србије, односно "слобода кретања", што је остварено будући да косовски Албанци прелазе у Србију са косовским документима уз "идентификациону потврду.

Затим се тражи и учешће Приштине у регионалним форумима, што је испуњено, интеграција локалне самоуправе у косовски систем - такође испуњено, и захтев да Приштина преузме језеро и хидроелекрану "Газиводе" као и трафо станицу "Валач", чему се Србија противи и тражи споразумно решење.

И директор немачке Фондације "Конрад Аденауер" у Београду Норберт Бекман Диркес потврдио је у изјави Танјгу да нема нових немачких услова за отварање првих поглавља у преговорима Србије и Европске уније и да су сви услови јасно дефинисати и познати.

"Колико ја знам, нема промене услова које су већ изнели Бундестаг и немачка влада када је реч о путу Србије ка ЕУ. Ни из Брисела нисам чуо никакве другачије ставове о томе", нагласио је директор Фондације, блиске владајућој ЦДУ.

Протеклих месеци у медијима се спекулисало и о захтевима чије испуњење тражи Вашингтон како би подржао Србију на путу ЕУ.

Међутим, захтевима су, како су медији писали, случај паљења америчке амбасаде, јасније одређење Србије према ЕУ, објашњење облика војне сарадње са Русијом у светлу споразума који је у вези с тим потписан, као и потписивање завршног документа у оквиру дијалога са Приштином.

Испуњењем тих услова САД би, како наводе медији, лобирале за што хитније отварање поглавља 35, а помињу се и одређени фондови којима би се помогло привреди Србије да лакше преброди кризу.