Посланици о судијама и наставницима

15.50 - Посланици завршили рад за данас. Сутра о амандманима на лекс специјалис. 

12.00 - Посланици разматрају предлог аутентичног тумачења једне од одредби Закона о основама система образовања.

11.00 - Заклетву пред народним посланицима положиле 34 судије. 

10.10 - Посланици почели расправу о кандидатима који се први пут бирају на судијску функцију.

Скупштина Србије завршила је расправу о избору судија које се први пут бирају на судијску функцију, током које су се чула мишљења да избор судија у будуће треба да буде у искључивој надлежности Високог савета судства, али и оптужбе на рачун Демократске странке о одговорности за лош реизбор судија и тужилаца 2010. године.

Скупштина је разматрала предлог Високог савета судства о избору 18 судија који се први пут бирају на судијску функцију и то за основне судове у Новом Саду, Нишу и Сјеници, за које је заменик председника Високог савета судства Мирољуб Томић рекао да ће на новим радним местима показати добре резултате и да ће судови добити добре судије.

Напредњак Драган Николић се у расправи осврнуо на реформу правосуђа из 2010. године, наводећи да је Демократска странка одлучивала о томе ко ће од судија и тужиоца бити реизабран. "Ко је био добар са ДС-ом имао је зелено светло, ко није био добар имао је црвену стрелицу", рекао је Николић, уз подсећање да је тада више од 900 судија и тужиоца било "отерано" из правосуђа.

Социјалдемократа Јанко Веселиновић одговорио му је да је тада вероватно било грешака, додајући да је коректно и рећи да су неки од тих судија и тужиоца заслужили да не буду реизабрани. "Међу тим судијама било је и корумпираних судија, а сасвим сигурно и поштених људи. Немојмо да будемо некоректни и да кривимо за лошу намеру оне који су покушали да уведу у ред судство", рекао је Веселиновић.

У дебати о реизбору судија и тужиоца 2010. године учествовао је и социјалиста Неђо Јовановић, који је рекао да су у време власти некадашње Веселиновићеве странке, Демократске странке, почели проблеми у правосуђу, на шта му је посланик СДС-а одговорио да је за то одговоран и СПС, будући да је учествовао и у тадашњој и у садашњој власти.

Веселиновић је током расправе рекао и да је предлог његове странке да у будуће судије бира Високи савет судства, како би се предупредио утицај законодавне власти на правосуђе, односно политичких партија.

И Јовановић је изнео мишљење да избор носилаца правосудних функција треба да се измести из Скупштине Србије и у потпуности повери Високом савету судства.

Јовановић је новим судијама поручио да од почетка раде одговорно, савесно и професионално, будући да Србија због повреда права на суђење у разумном року трпи велике штете и да је само у 2014. републички буџет на име пресуда Суда за људска права у Стразбуру био умањен за 2,7 милиона евра.

Посланици су у наставку седнице разматрали и предлог аутентичног тумачења једне од одредби Закона о основама система образовања и васпитања, који је тражила група од 15 посланика.

Они су указали да постоји недоумица о томе да ли се звање "наставник" односи само на запослене у установама предшколског, основног и средњег образовања, или и на наставно особље високошколских установа, те да су оне дошле до изражаја приликом подношења кандидатура за чланове Националног просветног савета из реда удружења и друштава, када су предлагани не само наставници основних и средњих школа, већ и наставници-универзитетски професори високошколских установа.

Посланици су завршили и дебату о аутентичном тумачењу једне од одредби Закона о основама система образовања и васпитања, током које је у једном моменту између представника СНС-а и ДС-а било покренуто питање одговорности за то што још није изабран Национални просветни савет.

Аутентично тумачење тог закона тражила је група од 15 посланка, који су указали да постоји недоумица о томе да ли се звање "наставник" односи само на запослене у установама предшколског, основног и средњег образовања или и на наставно особље високошколских установа.

Те недоумице дошле су до изражаја приликом подношења кандидатура за чланове Националног просветног савета из реда удружења и друштава, када су предлагани не само наставници основних и средњих школа, већ и наставници-универзитетски професори високошколских установа.

Скупштински Одбор за уставна питања и законодавство сматра да ту одредбу треба разумети тако да се за чланове Националног просветног савета бирају представници удружења, односно друштава из реда наставника, васпитача и стручних сарадника који су запослени у предшколској установи, основној и средњој школи, са листа кандидата која подносе удружења и друштва која су таксативно наведена у закону.

Посланица ДС-а и председница скупштинског Одбора за образовање Александра Јерков рекла је да је 18. марта истекао мандат 22 члана Националног просветног савета и да због "неажурности" парламент није могао да испоштује законску процедуру и изабере нове чланове.

Јерков је истакла да је било потребно 85 дана од момента када је упућен тај предлог до расправе о њему, те владајућу већину упитала зашто је дозволила да се усваја тумачење 21 дан пошто је истекао рок за избор Савета.

Председник тог тела Александар Мартиновић сматра да одредба за коју је тражено аутентично тумачење није спорна и да скупштински Одбор за образовање покушава да свој пропуст пребаци на владајућу већину.

"Нема овде ни кривице одбора, ни владе, ни скупштинске већине, ви ваш пропуст покушавате да пребаците на скупштинску већину. У вашем одбору треба да тражите кривца, уместо што месецима водите харангу против Стефановића боље би вам било да сте се бавили овом темом, него дипломом Стефановића", рекао је Мартиновић и упитао Јерков зашто није раније затражено аутентично тумачење.

Мартиновић је истакао и да се тумачи нешто за шта није потребно тумачење, јер је све јасно, те додао да је реч о политичкој игри.

Јерков му је одговорила да забрињава што предлагач, а то је у име Одбора за уставна питања Мартиновић, не сматра да треба усвојити предлог који је његов одбор усвојио.