"Не препуштајте Србију Русији и Кини"

Пажња европских лидера усмерена је на рат у Украјини, а Западни Балкан, где је вођен последњи рат у Европи, тренутно је пао на дно европске агенде, пише портал ЕУ Обзервер, преноси Танјуг.

Србија је нарочито подложна том утицају, имајући у виду да себе види као мост између истока и запада, истиче ЕУ Обзервер.

Наводи се да лидери ЕУ треба да се запитају да ли могу себи да приуште да запоставе Србију још најмање пет година.

"И када поставе ово питање треба да имају у виду да је Србија доживела изванредну трансформацију, од некога ко није био вољан да се европеизује до најбољег ђака и разреду, као што је рекао бивши аустријски канцелар Алфред Гузенбауер", наводи ЕУ Обзервер.

Портал сматра да је кључну улогу у том процесу имала нова влада десног центра, на чијем челу се налази Александар Вучић.

Вучићева конзервативна, проевропска странка је почела борбу против корупције, спровела је тешке економске реформе, и изнад свега се залаже за нормализацију односа са Косовом, наводи портал.

Додаје се да се данас у српској скупштини налазе само проевропске партије, што је пре само неколико година било незамисливо.

"Уместо да награди труд Србије, председник Европске комисије Жан Клод Јункер одложио је проширење бар до 2020. и то је била једна од његових првих мера када је преузео дужност", примећује ЕУ Обзервер.

Иако би, реално говорећи, улазак Србије у ЕУ пре 2020. представљао изненађење, Јункер је послао јасну поруку која гласи: проширење ЕУ и нарочито улазак Србије у ЕУ није један од приоритетних циљева нове Европске комисије, сматра ЕУ Обзервер.

Портал сматра да је Јункер тиме направио прву грешку и да ЕУ сада може да изгуби највеће средство утицаја на будући развој Србије, а то су преговори о уласку у ЕУ.

Ако се ЕУ не пробуди и не покаже јачу привреженост том региону, Србија ће можда почети да тражи алтернативне путеве, констатује ЕУ Обзервер.

"Један пут би могао да води у Пекинг. Кинеска влада сматра да Балкан има централну улогу у њеној дугорочној стратегији убрзавања источно-западне трговине и већег приступа западноевропском тржишту", пише ЕУ Обзервер.

Кинеска банка за развој и друге кинеске банке фокусиране су на велика улагања у слабу инфраструктуру Србије, а један резултат тога је мост кинеско-српског пријатељства на Дунаву, примећује протал, наводећи да се ново партнерство Кине и Србије не зауставља на економској сарадњи, већ обухвата и политичко партнерство.

Портал, такође, наводи да је Београд само прошле године са Пекингом потписао 13 споразума и меморандума који се односе на финансије, инфраструктуру, телекомуникације и саобраћај.

ЕУ Обзервер, међутим, каже да је природнија алтернатива за Србију ипак Русија и да за то има много разлога.

Додаје се да две земље имају историјске и културне везе, Русија подржава став Србије према Косову у Савету безбедности УН и две земље имају блиску економску сарадњу, нарочито у сектору енергетике.

"Србија и Русија су 2013. потписале споразум о стратешком партнерству, којим је повећана економска и политичка сарадња, укључујући координацију у међународним организацијама. Србија је била једина земља кандидат за улазак у ЕУ која није подржала санкције Русији и која није подржала саопштење УН којим се Русија осуђује због анексије Крима", пише ЕУ Обзервер.

Србија је, такође, једина земља изван Заједнице независних држава која је потписала споразум о слободној трговини са Русијом 2009, додаје овај портал.

Колико год ситуација проблематично изгледала, ЕУ је и даље највећи инвеститор и трговински партнер Србије па она не показује знаке напуштања европског пута, иако можда тражи могуће партнере на истоку, сматра портал.

Закључује да је српским грађанима потребан јасан знак да је њихова будућност у ЕУ и да би отварање приступних поглавља било управо тај знак.