Тринаест година спора због Шаренградске аде

Хрватска оспорава око 50 од 138 километара границе на Дунаву са Србијом. Између две земље постоји неслагање о томе чија је Шаренградска ада. За Београд – природна граница је средина реке, што острво оставља у Србији. Хрватска тврди супротно, позивајући се на земљишне књиге.

"Шаренградска ада чини једну целину са Букиљиским ритом, који је проглашен Специјалним резерватом природе "Карађорђево". Некада је Аустроугарска, да би исправила стари меандар Дунава ради лакше пловидбе, прокопала нови део Дунава", каже ловац из Шаренградске аде Слободан Стојановић.

Није реч само о Ади, већ и о територијама у општинама Сомбор, Апатин и Бачка Паланка, тј. око 10.000 хектара на левој обали Дунава. Спорно је и 1.000 хектара на десној обали, у Хрватској.

Амбасадор Хрватске у Србији каже да хрватски стручњаци сматрају да би у одређивању границе требало поћи од катастарских парцела и целина.

"Дунав је река, мења свој ток, тешко је утврдити јединствену границу без принципа које би прихватиле обе стране", објашњава амбасадор Хрватске у Србији Гордан Маркотић.

Сава Станковић из Министарства спољних послова Србије објашњава да се став Србије заснива на законском разграничењу из 1945. године.

"Тада је донет закон о оснивању АПВ који је утврдио границу између Србије и Хрватске на Дунаву, од уласка Дунава из Мађарске до Бачке Паланке и Илока", истиче Сава Станковић.

Помака нема јер се Међудржавна дипломатска комисија, која је почела да ради 2002. године, није састајала од 2011. Разлог је што две владе нису именовале своје делегације.

"Наш је став да се, уколико се стручњаци не договоре, то препусти Међународном суду правде у Хагу", објашњава хрватски амбасадор.

Станковић истиче да српска страна сматра да је могуће да се до решења дође билатерално.

Професор Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић објашњава да је позиција Србије боља.  

"Обичајно правило међународног права стоји на нашој страни. Оно јасно каже да се, ако дође до промене тока пловне реке, онда помера и граница и прати средина пловног тока. Бадинтерова комисија је, иначе,  донела одлуку да после распада СФРЈ долази до настанка нових граница у републичким границама на међународном плану", каже професор међународног права Бојан Милисављевић.

Спор Србије и Хрватске није усамљен када је реч о споровима земаља ЕУ и нечланица око граница. Хрватска је у Унију увезла свој спор са Словенијом, који је решен, а има га још и са Црном Гором.