Михајловићева: Развој инфраструктуре за бољи живот

Михајловићева је новинарима рекла да се на конференцији први пут говорило о европској транспортној мрежи путева за западни Балкан и то у путничком, железничком и водном саобраћају, преноси Танјуг.

"Коридор 10 и Коридор 11, који пролазе кроз Србију се налазе у тој основној транспортној мрежи путева. Ново је што у њу улази и ауто-пут Ниш - Приштина - Тирана - Валона, а у железничком саобраћају треба да уђе и пруга Краљево - Рудница - Приштина - Скопље", навела је Михајловићева, која је истакла да та два правца представљају основну транспортну мрежу западног Балкана.

Србија се, додала је, налази на одличном положају и била би велика штета да као земља то не искористимо.

"Србија сада има додатну прилику да се коридори који пролазе кроз нашу земљу нађу у тој европској мрежи путева", рекла је Михајловићева и додала да Србија наставаља да унапређује сарадњу са Европском унијом.

ЕУ је, како је рекла, већ уложила део новца за израду студије изводљивости за ауто-пут Ниш - Приштина, а сада се воде разговори о начинима финансирања.

Министарка је навела да ће се прецизна траса ауто-пута знати када буде завршена студија изводљивости која би требало да буде готова до краја јесени.

"Транспортна мрежа западног Балкана је саставни део ЕУ и то је јасан знак да ће она учествовати у финансирању, а Србија је на изузетно добром положају с обзиром на то да сви путеви на правцу Исток-Запад и Север-Југ прелазе преко наше територије", рекла је Михајловићева.

Упитана колико би политичке тензије могле да утичу на реализацију договорених пројеката, она је рекла да се данас није разговарао о политици.

"Сви су свесни да инфраструктура повезује људе и да је она неопходна за бољи живот, те да зато морамо имати изграђене ауто-путеве и пруге како бисмо повећали своје економије", рекла је Михајловићева.

Дачић: Потребан заједнички наступ Балкана пред ЕУ

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да је важно да земље Западног Балкана међусобно сарађују како би лакше реализовале пројекте којима конкуришу у ЕУ.

"Најважнији домет данашњег скупа, поред чињенице да показује релаксацију односа на Балкану... заједничко је опредељење да развијамо мир и стабилност у региону и да самим тим покушамо да на основу заједничких интереса дефинишемо наше интересе и пројекте које бисмо изнели представницима ЕУ", рекао је Дачић новинарима у Приштини.

Према његовим речима, данас се пре свега разговара о повезаности балканске мреже путева са европским коридорима, а циљ је да до 2030. године балкански путеви постану део европске мреже.

"Надам се да ћемо дотле и ући у ЕУ, али независно од тога, потребно је наћи могућност финансирања. Ако су кредити у питању, ту сигурно постоји код свих страна проблем презадужености", рекао је министар спољних послова Србије.

Дачић је навео да је за сада за предложене пројекте на Балкану одвојена једна милијарда евра, а да ће после тога бити тражени нови извори финансирања, мада да је већ сада сигурно да то неће бити бесповратна средства.