Нордијски модел сарадње као пример за Балкан

Столтенберг (84) је, у интервјуу објављеном на званичном сајту Норвешке у Србији, рекао да би чланство балканских земаља у ЕУ повећало економску стабилност у региону, преноси Танјуг.

Као један од најгласнијих заговорника нордијског модела сарадње, Столтенберг верује да би таква сарадња могла бити инспирација за балканске земље, као једно од најсвеобухватнијих регионалних партнерстава у свету.

"Нордијска сарадња, у коју су укључени Данска, Финска, Исланд, Норвешка и Шведска, као и Фарска острва, Гренланд и Оландска острва, модел је који се развио од наизменичних доминација, савеза и ривалстава до, сада већ, 200 година унутарнордијског мира", истиче норвешки дипломата.

Столтенберг, који је 25. фебруара званично постао почасни грађанин Београда, у интервјуу говори и о својим сећањима на овај град за који је био везан током већег дела свог живота.

"Веома је пријатно осећати се као почасни грађанин Београда, иако то није променило мој однос према овог граду, пошто сам се у њему увек осећао као код куће", каже Столтенберг, који је као норвешки дипломата провео седам година на Балкану.

Његове успомене на Београд сежу још из раних 60-их, када је именован за првог секретара норвешке амбасаде у тадашњој Југославији, па се из тог периода најрадије сећа викенда проведених са децом на Калемегдану и укусног сладоледа.

Како каже, стално се враћао Београду и својим пријатељима у њему и гледао како се развија у модеран велики град, упоредо са развојем односа Србије и Норвешке, чије су посебне везе сковане после Другог светског рата.

Други пут се у Београду настанио 1993, као изасланик УН у преговорима о мировном плану за Балкан, а ту дужност описује као најтежу у каријери.

"Посредовао сам у разним деловима света, али су главни актери тамо желели да преговарају. Међутим, на Балкану нисам био убеђен да главни актери заиста желе да преговарају. Они су желели да добију рат", каже Столтенберг.

Према његовим речима, један од највећих проблема у решавању ситуације на Балкану био је тај што преговори нису били тајни.

"Преговарали смо са светом. Чим би нека од страна постала незадовољна ситуацијом, изнела би притужбе у јавност и створила компликације унутар преговарачких група за чије су отклањање биле потребне недеље", сећа се Столтенберг.

Каже и да се суочавао са жестоким критикама и оптужбама да је био просрпски оријентисан због своје жеље, како објашњава, да остане непристрасан.

Столтенберг се сада радује својој наредној посети Београду коју планира за крај септембра или почетак октобра, када ће имати прилике да поново види старе пријатеље, али и да поново осети укус омиљених ћевапа и салате од парадајза.