Зашто је важан закон о пореклу имовине

Последњих дана поново је покренута прича о доношењу овог закона који се најављује већ 14 година.

Имовина која вишестуко премашује приходе и чије је порекло недоказиво морала би да буде одузета. Тако сматрају они који годинама траже доношење закона о пореклу имовине.

Професор Чедомир Чупић, бивши члан Одбора Агенције за борбу против корупције, објашњава да нема ретроактивне примене јер по том закону нико неће кривично одговарати, већ ће само вратити оно што му не припада.

"Неко вама измери имовину и та имовина не одговара стању онога шта сте зарађивали, приходовали, или наследству, или неким другим средствима која сте добијали, рецимо поклонима, и не можете да дате потврду. Онда се каже: 'Не знамо када сте стекли имовину, она је пала у ваше двориште или у ваш стан или посед, ви је нисте пријавили држави и ми то износимо', а ви почињете да живите животом како сте и иначе живели", истиче Чупић.

Тако би овај закон требало да се примењује у фазама: најпре на оне који ће испитивати туђу имовину попут пореских органа, полиције и тужилаштва, затим на најбогатије грађане, а потом на оне који имају имовину изнад одређене суме.

Члан Одбора Агенције за борбу против корпуције Зоран Стојиљковић сматра да су у обавези да се такав закон донесе и то је, како каже, у стратешким документима за борбу против корупције урађено.

"Али, нисмо близу ни договора око тога да ли нам такав закон и треба. Оно што ја могу да кажем то је да у нормалним и стабилизованим демократијама, где је демократија, како кажу, једина игра у граду, овај закон није потребан. Он доказује да нешто није у реду са здрављем демократије", каже Стојиљковић.

Први пут Чедомир Чупић је као члан Владиног Савета за борбу против корупције закон предложио у децембру 2001. године када је, подсећа, одбијен. Од тада је закон оружје изборних кампања, а први пут ван кампање спомиње се у Влади 2012. године. И од тада, датуми су најављивани, а прописа није било.

"Без тог закона, видели смо да се на тендеру, нарочито када је почела приватизација, појављују неке младе особе које одједанпут лицитирају неким милионским сумама и купују предузећа. Нико не пита одакле. Неки криминалац је могао да обије банку, узме четири милиона евра, купи неко пољопривредно добро од ког може да живи 25.000 људи", каже Чупић.

Једнако важно као доношење закона јесте да се пропис пажљиво и доследно спроводи. Ако би било која карика у том низу заказала, закон би могао да постане опасан.

"Прво, може се врло селективно примењивати, што мора да се уреди по процедурама да не буде тога. И друго, мора да се има пуна свест о томе да то такозвано револуционално законодавство има такозвани – обрнути терет доказивања. Значи, у том случају, не морам ја да докажем вашу кривицу. Ја вас само оптужим, а ви треба да доказујете да сте невини. И то је веома опасна ствар. И ту треба водити рачуна", објашњава Стојиљковић.

Србија у свом законодавству има механизме за одузимање имовине, али само у случајевима када се особа сумњичи да је починила кривично дело или се то и докаже.