Николић: Србија плодно тле за инвестиције

Томислав Николић је, у интервјуу за британски Би-Би-Си, рекао да је потребно инвестирати у нове производе који ће се правити у Србији, преноси Танјуг.

"Мислим да врста инвестиција мора да се промени и да доминирају инвестиције у нови производ, а не инвестиције у инфраструктуру, и то је оно о чему интензивно разговарамо с партнерима који имају новаца и желе да инвестирају", рекао је Николић у интервјуу који се емитује данас.

Председник је навео да власти у Србији сада покушавају да убеде све инвеститоре да улажу у градњу објеката за производњу зато што је, како је рекао, из више разлога веома повољно произвести у Србији и продати робу из Србије на другим тржиштима која за ЕУ нису бесцаринска.

Николић је подсетио да је до сада углавном инвестирано у инфраструктуру.

"Сви су се утркивали да у Србији граде ауто-путеве, мостове, железнице... Наравно, то су велики инвеститори из Турске, Азербејџана, Кине, Руске Федерације", рекао је Николић.

Европски инвеститори су, како је истакао, радили праву ствар – они су инвестирали у фабрике у којима се производило за руско тржиште, које је за Србију ослобођено царине.

Николић је рекао да није незадовољан приливом страних инвестиција и оценио да постоји много већа сигурност и веће поверење у Србију, посебно после разговора са ММФ-ом и припрема за склапање споразума у фебруару.

"Мора на другим основама да Србија буде тле за инвестиције и о томе коначно постоји потпуна сагласност и између председника и Владе. Ми ћемо сигурно учинити ове године много тога да усмеримо инвестиције, да усмеримо и, ако буде и задуживања по основу кредита, у нови производ, у оно што ће најбрже моћи да врати", рекао је председник.

Иначе, упозорио је, уколико не обезбедимо инвестирање у ново запошљавање, онда се суочавамо с великим проблемом да дођемо у ситуацију у којој је била Хрватска пре неколико година – да је потрошила сав новац на инфраструктуру, а да су људи остали незапослени.

"Друга опција, а можда и прва, јесте пољопривреда", указао је председник Србије.

"Ми смо уз негативну стопу наталитета губили становништво на селу, оптерећивали градове –углавном Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац – новим насељавањем, а села су остајала празна", подсетио је Николић.

Потребно производити више хране

Председник је истакао да Србија има здраву земљу, воду, ваздух и да може да производи огромне количине хране. Држава ће, како је истакао, на томе морати да ради много више него до сада.

Упитан шта мисли о судбини многих државних предузећа у Србији, Николић је одговорио да Србија има више проблема које је себи створила у последњих петнаестак година.

Србија је, како је рекао, из индустријске земље која је била оптерећена проблемима, из земље у којој је доминирало државно и друштвено власништво, одједном прешла у земљу либералног капитализма са доминантним приватним власништвом, посебно над својом индустријом.

"То је рађено веома лоше и на криминални начин, понекад због тога да би производња престала, зато што онај ко је куповао није био заинтересован да производи у Србији. Понекад је куповао само зато што је било пословног простора или земље која је била захваћена објектима индустрије и ми смо остали без огромног броја радних места, а многа предузећа су остала у фази реструктурирања, где су, или биле поништаване приватизације због криминала, или нико није био заинтересован", рекао је Николић.

Како је додао, Србија има и предузећа која су државна и у којима држава обезбеђује извесна примања за оне који су запослени или фиктивно запослени, пошто уопште не долазе на посао.

"Истовремено, имамо и много предузећа која су државни монополисти, а која морају да се препусте тржишној утакмици у којој нису достојни партнери", указао је Николић.

Такође, српски сељак је препуштен тржишној утакмици са пољопривредницима из ЕУ који имају много више погодности од своје државе него што ми можемо да дамо својима, додао је председник.

"Ми имамо једну општу кризу у којој смо најпре морали да ускладимо своја издвајања из буџета са оним што у буџету можемо да приходујемо. Све досадашње владе рачунале су колико могу да се задуже у периоду док им траје мандат, да обезбеде грађанима примања која су имали до тада, чак и да повећају пензије, иако није било новог производа у довољној мери, али зато су рачунали да могу да буду популарни и да остану на власти", рекао је Николић.

"Можда смо и ми могли бар још један мандат да на тај начин владамо Србијом, али наш договор је био да ми реформишемо Србију и свесни смо тога да они који реформишу и који ускрате део привилегија за које нема и никада није ни било довољно новаца, да могу да буду непопуларни и да могу чак и да изгубе следеће изборе", истакао је председник.

Али, додао је, Србију је неко требало да отрезни, да јој каже истину, и истакао да је то, према његовом мишљењу, најбоље сада када је Српска напредна странка толико јака да не страхује за подршку у парламенту, да влада помоћу истине.

"А грађани Србије ће видети да ли је то за њих прихватљиво или није... Ми смо морали или овај потез да повучемо, или да кажемо да Србија надаље не може да испуњава своје обавезе", нагласио је председник Србије.

Николић је рекао да мисли да је ова година, уколико се не десе неки велики светски поремећаји каква је била светска финансијска криза, можда и последња година у којој ће грађани Србије страховати да ли ће идуће године да живе лошије него претходне.

Прогрес на путу ка ЕУ

Председник сматра да Србија до 2020. неће постати чланица ЕУ, али да прогрес на путу ка ЕУ очигледно постоји.

"Али, то не значи да нећемо потпуно довести односе у ниво с кога можемо врло лако да постанемо члан. Ја видим само два велика проблема, а све остало ћемо да решимо: један је Украјина, а други је Косово и Метохија", рекао је Николић.

Међутим, указао је на то да још није отворено ниједно поглавље.

Сада, наравно, долазимо до оног од чега ми Срби страхујемо – да ли је можда разлог за то што процес иде спорије судбина Косова и Метохије или наш однос према другом делу Европе, посебно према Русији, упитао је Николић.

"Мислим да Србија ради највише и најбоље што може, али и сама има нека ограничења пред којима ЕУ није више тако ригорозна и тако захтевна, већ једноставно каже: 'Па, добро, хајде да ми завршимо преговоре, а онда ћете се наћи пред одлукама које данас не можете да донесете'", рекао је Николић.

Осврнувши се на украјинску кризу, Николић је рекао да је жеља Србије да буде чланица ЕУ огромна, али да не може да прекине историјско пријатељство са Русијом.

Како је додао, Унија је тога свесна и још увек не поставља ригорозне услове.

"Али комесар за проширење Јоханес Хан отворено је рекао да чланство у ЕУ подразумева заједничку спољну политику и да бисмо тог дана ми морали да се определимо онако како се опредељују у Бриселу", рекао је Николић. Додао је да Србија не заузима ниједну страну, али може, као неко ко је у пријатељству и с једнима и с другима, да покуша да успостави покидане везе, и то ће јој бити можда најтежа улога као председавајућег ОЕБС-а.

"Када говорите о украјинској кризи, онда смо на потпуно истим позицијама, ЕУ и Србија: потребно је очувати суверенитет и територијални интегритет Украјине. Када то пребаците на терен Србије и КиМ, онда смо ту на истим позицијама са Руском Федерацијом, која у овом случају каже: треба сачувати суверенитет и територијални интегритет Србије. Значи, у два иста примера Русија и ЕУ имају различита схватања и како ми мали да се у свему томе снађемо, шта да очекујемо од тога? Ми и даље инсистирамо на правилу", поручио је Николић.

Председник се осврнуо и на неспоразум између шефа Делегације ЕУ и премијера Србије.

"Постоје потпуно јасни докази да се поједини медији у Србији финансирају из средстава
ЕУ и да сви имају јединствену уређивачку политику усмерену против напора државног руководства да Србију изведу из кризе. И Александар Вучић је то отворено рекао, можда не речником који се користи у таквим приликама, али је уз извињење за речник замолио да му неко одговори где није био у праву", рекао је Николић, нагласивши да то не може да поквари односе ЕУ и Србије, нити амабасадора ЕУ у Београду и премијера.

Додао је да су у Србији амбасадори САД, Немачке, Британије, Француске, ЕУ, "некако научили, по дифолту, да критикују јавно рад државног руководства, да понекад предвиђају лоше ситуације за Србију и да траже изјашњавање унапред".

"То траје веома дуго, још из времена Милошевића... Понеки од амбасадора још не може да прихвати принцип да се не меша у рад државе у којој је амбасадор зато што то не раде ни српски амбасадори било где у свету. То је, једноставно, недозвољено. То је, дакле, био један мањи неспоразум. Мислим да је изглађен у интересу грађана Србије и ја се надам да се неће понављати", закључио је Николић.